Авангардни филм — разлика између измена

'''Авангардни филм''' је појам који обухвата широк спектар тенденција филмског стваралаштва. Ову категорију филма су почели и развили умјетници модернизма тридесетих година 20. вијека и који су већ били афирмисани лидери различитих модернистичких покрета као што су [[експресионизам]], [[кубизам]], [[неопластицизам]], [[конструктивизам]], [[дадаизам]] и [[надреализам]]. У другој половини 20. вијека, авангардни филм се манифестује преко контракултуре андерграунд, чију окосницу чини [[социологија|социјална]] и [[политика|политичка]] критика савременог доба.

 

Филм је константно привлачио пажњу умјетника с почетка 20. вијека. Ипак, та традиција тзв. авангардног филма није привукла пажњу шире публике, него се одржала изван комерцијалног филма и конвенционалне [[историја уметности|историје умјетности]]. Приступи умјетника медијима су се мјењали уједно са различитим [[естетика]]ма различитих епоха, али двије карактеристичне константе тзв. авантгардног филма су његов сукоб са комерцијалним филмом и симпатије према модернизму, схваћеном као ригурозно истраживање формалистичких граница одређеног медија.

 

Сви ти умјетници су тежили да преко филма створе један универзални језик који се базирао на фундаменталним естетским принципима модерног доба, као што су и сви модернистички покрети дијелили тежњу за стварањем универзалног, космополитског и прогресивног естетског језика.

 

Неопластицисти и конструктивисти, на примјер, хтјели су да формулишу један рационални систем форме, боје и стила, који би оставио снажан утисак на интелигенцију и емоцију, док су дадаисти и надреалисти, користећи сасвим другачије технике случајног аранжмана и дезорганизације, апеловали на универзалну свијест која се базира на ирационалном, подсвјесном и асоцијативном. Филм је послужио као мост преко којег су се повезивале идеје умјетника који су припадали различитим покретима.