'''Рашки стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњи век|средњег века]],обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[12.XII век|XII]] до краја [[XIII век]]а,док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Ђурђеви Ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]).Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу,али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'',какве су на пример манастирске цркве у [[Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]],које су подигнуте у првој половини [[XIII век]]а односно у време када доминира ''[[Вардарски стил]]''.Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]],око које је гравитирала [[Краљевина Србија у средњем веку|тадашња држава]].Рашка школа односноРашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет домаћих- српских архитеката који су створили променапромену у аритектуриархитектури црквених објеката дашто је то резултирало у успоставлјанјеуспостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">''[[Предавања проф.арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] Предаванја на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966.]]''</ref>
