Војномедицински центар Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Петроварадин помоћу геџета HotCat |
допуна текста |
||
Ред 24:
'''Војномедицински центар Нови Сад''' (скраћено ВМЦ Нови Сад) је здравствена установа која на општем и специјалистичком нивоу збрињава војне осигуранике са територије Војводине. Почетком 2009. године склопљен је уговор са РЗЗО о пружању здравствених услуга цивилним осигураницима на основу упутнице изабраног лекара. У оквиру хируршког и интернистичког одељења стављено је на располагање 60 постељних капацитета.
== Историја ==
Историјат Војне болнице у Петроварадину сеже у далеку прошлост и тесно је везан за историјат [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]] и [[Подграђе Петроварадина|Подграђа]].
=== Оснивање болнице ===
Цар Јосиф II је у више наврата обилазио Петроварадинску тврђаву и надгледао припреме за одбрану од Турака. Тако је после једне посете [[1783]]. године наредио да се [[Фрањевци|фрањевачки]] [[самостан]] и [[црква]] адаптирају и претворе у болницу за лечење рањеника. Срушена је купола цркве, спојена са самостаном, уклоњене ознаке и уређене болесничке собе. Касније се оправданост таквог поступка и потврдила јер је болница за време [[Аустро-турски рат|аустро-турског рата]] (1788-1791), била преплављена рањеницима, па су се морале дограђивати и бараке.
[[Датотека:Vojna bolnica Petrovaradin 004.jpg|л|мини|Надгробана плоча Михаела фон Вамберга]]
У кругу Установе, поред Лабораторије, још и данас постоји спомен плоча - крипта једном од првих градитеља Петроварадинске тврђаве, инжињеријског пуковника, Михаела фон Вамберга. Поетични епитаф исписан је латинским писмом.
У [[19. век]]у дозидани су још неки објекти у кругу болнице, а сама болница је у стручном погледу важила за најсолиднију болницу на овом простору. Била је снабдевена у то време са савременим хируршким инструментаријумом, опремом за оживљавање, инструментима за обдукције и порођаје. Имала је једног штабског лекара, пет подлекара и надлекара.
=== Рад у Краљевини СХС ===
После [[Први светски рат|Првог светског рата]], кад се [[Војводина]] прикључила [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] тј. [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]], стање у ослобођеној земљи, исцрпљеној ратом, било је веома тешко, па је тако било и у Петроварадинској болници. Није било довољно хране, огрева и лекова. Док се не реши питање снабдевања, наређено је Комаданту 1. завојишта Дунавске дивизије да болеснике Петроварадинске болнице прими у своје бројно стање и тако их свакодневно снабдева храном и осталим потрепштинама. После годину дана од завршетка рата, [[11. новембар|11. новембра]] [[1919]]. године (Дан установе) потпуковник др Светозар Андрић постављен је за Управника Сталне војне болнице Потиске дивизијске области. Касније је болница прерасла у болницу 1. Армијске области, а др Светозар Андрић је пензионисан [[1930]]. године, у чину бригадног санитетског генерала.
[[Датотека:Crkva Sv. Pavla Petrovaradin 035.jpg|мини|Црква Св. апостола Павла]]
После Првог светског рата вршено је веће реновирање установе, а зграда на самом улазу у болницу уређена је [[1930]]. године за Команду ваздухопловства, па су ову болницу често називали „Авијатичарска болница”. Поменути објекат после Другог светског рата је такође стављен у непосредну функцију лечења.
=== Период Другог светског рата ===
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Војној болници у Петроварадину лечени су углавном [[домобрани]] и грађани Петроварадина. После рата, ослобађањем [[Нови Сад|Новог Сада]], овде је била смештена Војна болница 3. Армије, тј. припадала је Болничком центру 1. Осим болнице у Петроварадину, Болнички центар 1. имао је више пунктова у граду, Новом Футогу и околним местима, где је збрињавано више хиљада рањеника, углавном са [[Сремски фронт|Сремског фронта]].
=== Послератни период ===
После коначног завршетка рата и смањења броја болесника, остаје само болница у Петроварадину, која је реновирана [[1945]]. године. Од [[1952]]. године постаје Болница војног подручја Нови Сад, а [[1964]]. године улази у састав Санитетског школског центра. Године [[1968]]. поново постаје Болница 1. Армије. Од [[1984]]. године Војна болница носи назив ВМЦ Нови Сад, у чији састав осим болнице улази и Гарнизонска амбуланта. Тако осим специјалистичког и болничког нивоа, у оквиру ВМЦ-а Нови Сад постоји и примарна здравствена заштита. Укидањем Армија, ВМЦ се претпочињава Санитетској управи ГШ.
У ВМЦ-у Нови Сад за време рата 1991-1992. године у овој болници збринуто је преко 1.000 особа, углавном рањених на славонско-барањском ратишту. За време [[Агресија НАТО на Србију|агресије НАТО снага]] и рушења Петроварадеинског моста, објекти ВМЦ-а су претрпели знатну „колатералну” штету, што није омело особље ове Установе да даноноћно, под бомбама и ваздушном опасношћу, понекад без воде и струје, извршава све задатке.
ВМЦ Нови Сад годишње уради преко 1.200 операција за цивилне осигуранике, преко 30.000 прегледа и преко 120.000 медицинских услуга.
Мада је ВМЦ Нови Сад, тј. Војна болница војно-здравствена установа, чији је првенствени задатак збрињавање војних осигураника, она је увек била и остала отворена и за све пацијенте из грађанства, међу којима ужива велики углед.
== Награде и признања ==
[[Датотека:Vojna bolnica Petrovaradin 001.jpg|мини|Указ о додели Ордена Светог Саве]]
За самопрегоран, професионални и хумани вишедеценијски рад ВМЦ - Војна болница Нови Сад је добила највише црквено признање [[Орден Светог Саве |Орден Светог Саве I степена]], које је лично уручио његова светост [[Патријарх Павле]] на [[Петровдан]] [[1998]]. године, а на предлог Епископа сремског господина Василија. Поводом 55. годишњице ослобођења Новог Сада од фашистичког окупатора, за изузетне резултате у области здравствене заштите и медицинског збрињавања ВМЦ-у је додељена Октобарска награда града Новог Сада [[1999]]. године. Исте године ВМЦ је добио и високо војно признање Орден за заслуге у областима одбране и безбедности Првог степена. ВМЦ је 2011. добио и признање „Капетан Миша Анастасијевић” за традицију и континуитет пословних резултата у области здравства.
== Комплекс Војне болнице ==
Комплекс Војне болнице обухвата просторе и објекте Доње тврђаве унутар северозападног бастионог фронта, оивичене бастионима Св. Терезије и Св. Јозефа, Тргом владике Николаја и улицама Проте Михалчића и Владимира Назора. Састоји се од више објеката грађених у различитим временским периодима, од краја 17. до средине двадесетих година 20. века. Језгро комплекса чини барокни склоп некадашњег [[Самостан и црква Св. Фрање|фрањевачког самостана са црквом Св. Фрање]], затим [[зграда команданта Тврђаве]], [[Велика касарна у Васерштату|Велика касарна]], [[Изоловани павиљон]], барутана Терезија, низ казамата и [[зграда старе ратне команде]] на Тргу владике Николаја. Православна [[Црква Светог апостола Павла (Петроварадин)|црква Светог апостола Павла]], у кругу болнице, изграђена [[1925]]. године, где су се крштавали и венчавали официри и њихове породице.
== Занимљивости ==
Забележено је да је прва гипсана удлага урађена [[Свети Петар Цетињски|Светом Петру Цетињском]] који је сломио руку приликом доласка у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] где је рукоположен за владику Црногорско-захумског.
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last1=Више аутора|title=Уметничка топографија Новог Сада|date=2014.|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-111-7|accessdate = 4. 5. 2018|pages=787}}
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Vojna bolnica Petrovaradin}}
* [http://nsuzivo.rs/novi-sad/jedinstvena-crkva-u-sklopu-vojnog-objekta-podno-petrovaradinske-tvrdjave Jedinstvena crkva u sklopu vojnog objekta podno Petrovaradinske tvrđave]
{{портал бар|Србија}}
[[Категорија:Историја српске медицине]]
[[Категорија:Војска Србије]]
| |||