Патин кувар — разлика између измена

<!-- У ''Патином кувару'' једноставно – постоји све. С разлогом се може сумњати да су "артишоке" биле курентна роба на Каленцу тридесетих година прошлог века, премда их Пата обрађује на седам начина. Можемо сумњати и да су наше домаћице саме справљале коантро, "бољи од куповног, француског", да се служио "мадридски консоме" пре коњака у пудингу од гушчје јетре, да је српске трпезе красио клецн-брот са сиром од дуња и лангуст. Нешто је лакше поверовати да се парадајз пре рата сушио на сунцу, али је тешко суочити се са чињеницом да су после рата редактори овог кувара сун-дриед томато избацили из одељка "Зимница" као превазиђен у ери замрзивача. Патин кувар није ни народни, ни српски. Његово прво издање се зове Мој кувар. Он је можда "њен", али на полици у мојој кухињи постаће "мој". То је Пата знала и дубоко веровала да савремена Српкиња не заостаје или бар не би требало да заостаје за савременом Францускињом. Наша народна, свакодневна јела подразумевају се у овом кувару. И то без лажних дилема и расправа о томе да ли су аутентично српска или су у ствари аустријска, грчка, византијска или турска. Пату то не занима. Чињеница је да се у Србији једе и штрудла с орасима и самса, и проја и савијача, и ноклице, и флекице, и урмашице, и мантије, добош торта и татлије, да сва ова јела из просторно удаљених крајева у којима смо живели постоје, те да стога треба да имају своје место у кувару. Ако је еклектика судбина Балкана, зашто онда у њој видимо ману а не предност? Као добре мајке и супруге, Патине читатељке треба да знају састав хране и калоријске вредности њених састојака, које су најбоље дијете и шта значи економично вођење домаћинства.