Институт за међународну политику и привреду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: аутоматски замењен текст (-{{patrljak}} +{{клица}}); козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Институт за међународну политику и привреду''' (ИМПП) у [[Београд]]у представља научни институт — установу у области друштвених наука која обавља научноистраживачку делатност од општег интереса за Републику Србију.<ref>Министарство просвете, науке и технолошког развоја: [http://www.mpn.gov.rs/userfiles/nauka-pravna_akta/akreditacija/Akreditovani%20instituti-sredjeno-cir(1).pdf „Списак акредитованих института“]</ref>
 
Као један је од најстаријих института у Југоисточној Европи, Институт за међународну политику и привреду систематски се бави проучавањем међународних односа од значаја за утврђивање стратешких праваца политичког, економског, социјалног, технолошког и културног развоја државе, као и њеног спољнополитичког, међународног правног, економског и безбедносног положаја.
 
== Историјат ==
Институт за међународну политику и привреду основан је 8. децембра 1947. године (''Уредба о оснивању Института за међународну политику и привреду,'' „Службени лист ФНРЈ“, бр.107/1947).
 
Од оснивања, Институт непрекидно ради на задацима научног проучавања процеса и појава у области међународне политике и привреде, као и правних и безбедносних аспеката међународних односа од интереса за положај и спољну политику земље.
 
У бившој СФР Југославији, потом у СР Југославији, али и у државној заједници Србија и Црна Гора, Институт за међународну политику и привреду био је статусно повезан са савезним органима који су утврђивали и спроводили државну спољну политику (''Закон о Институту за међународну политику и привреду,'' „Службени лист СФРЈ“, бр. 11/1974; ''Уредба о савезној јавној установи Институт за међународну политику и привреду,'' „Службени лист СРЈ“, бр. 11/1997, 5/2002).
 
Након распада СФР Југославије и раздруживања државне заједнице Србија и Црна Гора,  Институт је престао да функционише као установа од савезног значаја.
 
Одлуком Владе Србије о вршењу оснивачких права у јавним предузећима, јавним установама и организацијама у којима је оснивачка права имала СР Југославија, („Службени гласник Републике Србије“, бр. 49/2006), Институт је прешао у надлежност Владе Републике Србије – ресорног Министарства за науку (''Закон о научноистраживачкој делатности,'' „Службени гласник Републике Србије“, број 110/2005,  50/2006 — испр. и 18/2010).
 
== Области истраживања ==
Ред 110:
ИМПП издаје часописе:
* '' Међународни проблеми (International Problems)''<ref>http://diplomacy.bg.ac.rs/mProblemi_sr.php</ref>
* '' Међународна политика''<ref>http://diplomacy.bg.ac.rs/mPolitika_sr.php</ref>
* ''Тhе Review of International Affairs''<ref>[http://diplomacy.bg.ac.rs/ria_sr.php RIA, Institut za medjunarodnu politiku i privredu<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
* '' Европско законодавство (European Union Legislation)''<ref>[http://diplomacy.bg.ac.rs/eZakon_sr.php Evropsko zakonodavstvo, Institut za medjunarodnu politiku i privredu<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Ред 167:
 
=== Директори ===
Актуелни директор Института за међународну политику и привреду
— Проф. Др Бранислав Ђорђевић<ref name=":0" />
 
Ред 173:
у претходном периоду:
 
* Милан БАРТОШ (1947—1949)
 
* Иван КАРАИВАНОВ (1949—1951)
 
* Вилко ВИНТЕРХАЛТЕР (1951)
 
* Радивоје ДАВИДОВИЋ (1952—1953)
 
* Јован МАРИНОВИЋ (1954—1955)
 
* Влајко БЕГОВИЋ (1955—1958)
 
* Јанез СТАНОВНИК (1958—1962)
 
* Лео МАТЕС (1962—1972)
 
* Милан ШАХОВИЋ (1972—1977)
 
* Божидар ФРАНГЕШ (1977—1985)
 
* Милан ШАХОВИЋ (1985—1988)
 
* Јокица ХАЏИ ВАСИЛЕВА (1988—1989)
 
* Предраг СИМИЋ (1989—1997)
 
* Миленко КРЕЋА (1997—2000)
 
* Ватрослав ВЕКАРИЋ (2000—2005)
 
* Александар ФАТИЋ (2005—2006)
 
* Едита СТОЈИЋ-КАРАНОВИЋ (2007—2008)
 
* Душко ДИМИТРИЈЕВИЋ (2009—2014)
Ред 212:
{{reflist}}
 
{{patrljakклица}}
 
[[Категорија:Научни институти у Србији]]