Манастир Крушедол — разлика између измена

Сам манастир се налази у атару села [[Крушедол]], на путу између сремског градића [[Ириг]] и села [[Марадик]]. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у [[Срем]]у - [[Бранковићи|Бранковића]]. Саграђен је између 1509 и 1514. године. Породица [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђа Бранковића]], два патријарха Српске православне цркве и краљ [[Милан Обреновић]] су сахрањени у Крушедолу.

[[Матица Српска]] и [[Институт за нуклеарне науке Винча]] су [[2012]] објавили научно конзерваторску студију Иконостас цркве манастира Крушедола. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологие кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.

 

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена празнику [[Благовести|Благовештења]]. Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван свети Максим) са својом [[мати Ангелина|мајком Ангелином]]<ref>[http://www.spc.rs/sr/500_godina_manastira_krusedol 500 година манастира Крушедол на сајту СПЦ, 11. август 2009.] , Приступљено 14. 9. 2009.</ref>, уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>

 

 

Манастиру је враћено, некада одузетих, 28 хектара шуме и 160 хектара обрадиве земље на којој сеју [[кукуруз]] и [[пшеница|пшеницу]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461065-I-monasi-u-berbi-kukuruza И монаси у берби кукуруза („Вечерње новости“, 28. октобар 2013)]</ref>

 

== Види још ==