Драгољуб Мићуновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
|||
Ред 29:
| амблем = [[Датотека:Emblem of the National Assembly of Serbia.svg|170px]]
}}
'''Драгољуб Мићуновић''' ([[Мердаре (Куршумлија)|Мердаре]], [[општина Куршумлија]], [[14. јул]] [[1930]]) је [[Срби|српски]] филозоф и политичар, на [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|ванредним парламентарним изборима 2016]]. године изабран је за [[Народни посланик|народног посланика]]. Драгољуб Мићуновић је члан ''посланичке групе [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]]'' у [[Скупштина Србије|Скупштини Србије]], тренутни је председник политичког савета [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] и један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]]. <ref>[http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/narodni-poslanici.360.891.html Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik
== Биографија ==
Ред 37:
Мићуновић је једно време, по дипломирању, радио као професор филозофије и психологије у [[Крушевац|Крушевцу]]. Почетком [[1960е|1960-их]] постаје асистент на београдском Филозофском факултету на катедри за филозофију.
[[1968]]. године био један од организатора [[Студентске демонстрације у Југославији 1968.|студенстких демонстрација]] у [[Београд]]у, због чега је био хапшен, циљ организатора студенстких демонстрација била је борба против тзв. [[Црвена буржоазија|црвене буржоазије]] и [[Политика|политичка]] борба за успостављање већег [[Комунизам|комунизма]] тј. [[Стаљинизам|стаљинизма]]. Почетком [[1975]]. године, заједно са још седам професора, удаљен са београдског Филозофског факултета због „политичке неподобности“. Наредних неколико година провео је у [[Немачка|Немачкој]] где се политички формира као [[Демократија|демократа]]. У СФР Југославију се вратио [[1983]]. године и у наредном периоду учествовао је у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања који је деловао на простору бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Један од оснивача [[Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu|Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду]].<ref>[http://instifdt.bg.ac.rs/istorijat.html Institut za filozofiju i društvenu teoriju | Univerzitet u Beogradu
[[1989]]. године учествовао у обнављању рада Демократске странке, а фебруара [[1990]]. године изабран за председника ДС. Децембра исте године, на првим вишестраначким изборима, изабран је за посланика у Скупштини Србије. Две године касније, 1992, постаје посланик и у Већу република [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Скупштине СР Југославије]].
| |||