Манастир Крушедол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Непокретна културна добра помоћу геџета HotCat |
мНема описа измене |
||
Ред 20:
Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], а између [[1742]]. и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године.
Током 1855-1856. године вршена је велика обнова здања и кровова манастирских. Кнез Михајло Обреновић је 1856. године приложио манастуру 2000 ф. за оправку. А Карловчанин, адвокат Стефан Ристић платио је да се плехом покрије олтар на капели Св. Максима архиепископа и Деспота српског, у којој су тада биле мошти преподобне мајке Ангелине.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1856. године</ref>
У цркви постоје два слоја зидног сликарства. Старији слој су [[фреска|фреске]], сликане између [[1543]]. и [[1546]], а други слој су узане зидне слике које су настале између 1750. и [[1756]]. године. На западној фасади цркве је фреска са представом страшног [[суд]]а, настала крајем [[17. век|XVII века]].
[[Датотека:Krušedol monastery.jpg|мини|лево|280п|Најстарије иконе на иконостасу су из XVI века]]
[[Иконостас]] је компонован од икона из четири периода. Најстарије су иконе апостола са [[Исус|Христом]], [[Богородица|Богородицом]] и св. [[Јован Крститељ|Јованом Крститељем]], рад из половине [[16. век|XVI века]].
У [[Други светски рат|Другом светском рату]], манастир није разорен, али је опљачкана богата и вредна манастирска [[благајна|ризница]]. Манастир је после рата обновљен. [[Датотека:Сахрана Краља Милана у манастиру Крушедол.jpg|мини|десно|200п|Сахрана [[Милан Обреновић|краља Милана]] у манастиру Крушедол]]
Линија 51 ⟶ 55:
* [[Крушедолски сабор]]
* [[Сретењска црква у Крушедолу]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
| |||