Манастир Крушедол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена празнику [[Благовести|Благовештења]]. Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван свети Максим) са својом [[мати Ангелина|мајком Ангелином]]<ref>[http://www.spc.rs/sr/500_godina_manastira_krusedol 500 година манастира Крушедол на сајту СПЦ, 11. август 2009.] , Приступљено 14. 9. 2009.</ref>, уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>
Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Било је то заслугом Никанора епископа Печујског. Он је оставио своју владичанску столицу и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је источну страну манастира са капелом, уз који је направио своју ћелију прозвану "
Током 1855-1856. године вршена је велика обнова здања и кровова манастирских. Кнез Михајло Обреновић је 1856. године приложио манастуру 2000 ф. за оправку. А Карловчанин, адвокат Стефан Ристић платио је да се плехом покрије олтар на капели Св. Максима архиепископа и Деспота српског, у којој су тада биле мошти преподобне мајке Ангелине.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1856. године</ref>
Ред 30:
[[Датотека:Сахрана Краља Милана у манастиру Крушедол.jpg|мини|десно|200п|Сахрана [[Милан Обреновић|краља Милана]] у манастиру Крушедол]]
У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића. У припрати са десне стране налазила се зидана гробница Св. Максима (1838). У манастирској цркви, у припрати леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени: патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније III Чарнојевић]], митрополит [[Исаија Ђаковић]], патријарх [[Арсеније IV Јовановић Шакабента]], гроф [[Ђорђе Бранковић (гроф)|Ђорђе Бранковић]], војвода [[Стеван Шупљикац]], књегиња [[Љубица Обреновић]] и краљ [[Милан Обреновић]].
По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]]. На дан 13. августа 2009. године [[Српска православна црква]], [[Епархија сремска]] и манастир Крушедол прославили су велики јубилеј - пет векова, пола миленијума, постојања ове велике Српске Светиње. Том приликом Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве одликовао је манастир Крушедол [[Орден Светог Саве|орденом Светог Саве]] првог степена, који је после Свете [[Литургија|Литургије]] уручен високопреподобном архимандриту игуману Сави.
| |||