Манастир Крушедол — разлика између измена

Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. године и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Било је то заслугом [[епископ Никанор Мелентијевић|Никанора]] Мелентијевића епископа Печујског. Он је оставио своју владичанску столицу и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је источну страну манастира са капелом, уз који је направио своју ћелију прозвану "Владикина соба".<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> У манастиру се и упокојио 1739. године, а на гробном споменик је било уклесано: "Бист великиј ктитор". Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], висок 16 хвати, који су платили Новосађани, СтајићБогдановићи - Недељко, Стојић и БогдановићВасилије. Браћа су и звона поставили и цркву покрили.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref> Између [[1742]]. године када је продужена предња страна манастира и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године.