Буква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Категорија |
|||
Ред 7:
| divisio = [[Скривеносеменице|-{Magnoliophyta}-]]
| classis = [[Дикотиледоне биљке|-{Magnoliopsida}-]]
| ordo = -{[[Fagales]]}-
| familia = -{[[Fagaceae]]}-
| genus = '''''-{Fagus}-'''''
| genus_authority = -{[[Карл фон Лине|L]].}-
Ред 14:
| subdivision =
* ''-{[[Fagus crenata]]}-''
* ''-{[[Fagus engleriana]]}-''
* ''-{[[Fagus grandifolia]]}-''
* ''-{[[Fagus hayatae]]}-''
* ''-{[[Fagus japonica]]}-''
* ''-{[[Fagus longipetiolata]]}-''
* ''-{[[Fagus lucida]]}-''
* ''-{[[Fagus mexicana]]}-''
* ''-{[[Мезијска буква|Fagus moesiaca]]}-''
* ''-{[[источна буква|Fagus orientalis]]}-''
* ''-{[[Европска буква|Fagus sylvatica]]}-''
| zivotna_forma = P (фанерофита)
Линија 38 ⟶ 28:
'''Буква''' ({{јез-лат|Fagus}}) је род [[Листопадна биљка|листопадног]] [[дрво|дрвећа]] који садржи око десет врста високог, листопадног дрвећа. Природна станишта врста из рода букви налазе се у [[Европа|Европи]], [[Азија|Азији]] и [[Северна Америка|Северној Америци]].
На основу бројних таксономских проучавања, вршених током 19. и 20. века од стране бројних домаћих и страних стручњака и научника, установљено је да на територији Србије доминира посебна врста, '''балканска''' односно '''[[мезијска буква]]''' (''Fagus moesiaca'' (Domin, Maly) Czecz.). Поред ње јављају се, али са мањом заступљеношћу, [[европска буква]] (''Fagus sylvatica'' L.) и [[источна буква]] (''Fagus orientalis'' Lipsky).<ref name=BukvuSrbija>{{Cite book |title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.) |year=2005 |publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta |location=Beograd |isbn=978-86-906937-0-2 |pages=}}</ref>
== Изглед ==
Линија 78 ⟶ 68:
Буква је пре свега дрво које се користи у [[Грађевинарство|грађевинарству]] и за израду [[намештај]]а; затим и као [[огрев]]но дрво. До половине 19. века [[Дрво (материјал)|дрво]] букве сматрано је дрветом мањег квалитета у односу на дрво других врста дрвећа. Чак је буква сматрана и [[коров]]ском врстом. Разлог томе лежи у тада довољним количинама других врста, као и у објективним недостацима буковог дрвета, какви су мала трајност у спољашњим условима и присуство лажне срчевине. Тек развојем технологије заштите дрвета (парење, [[Импрегнација|импрегнирање]]) буково дрво постаје вредна сировина.<ref name=BukvuSrbija />
Плод букве, буквица или буков [[жир]], је квалитетна храна за узгој [[свиња]]. Квалитетнија је од [[храст]]овог жира, јер садржи више [[масти]] а мање горких састојака, али је мање квалитетна од зрневља житарица. Као и жиром и буквицама се стока може хранити у шуми, или се оне могу сушити и на тај начин чувати за зиму или пролеће.<ref name=seoskiposlovi>{{cite web |title=Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja |url=http://seoskiposlovi.com/2013/04/01/najbolja-hrana-za-uzgoj-i-tov-svinja/ |work=http://seoskiposlovi.com/ |accessdate=24. 1. 2016}}</ref>
Буква заузима значајно место међу поборницима употребе [[самоникло јестиво биље|самониклог јестивог биља]] у људској исхрани. Лист се може јести (кад је млад) у несташици друге хране, или као укусна и здрава салата. Буквице није добро јести сирове у већој количини, јер садрже алкалоид [[фагин]]. Печењем на температури већој од 100 °C, фагин се распада, па се печени плодови могу јести у неограниченој количини, попут плодова [[Питоми кестен|питомог кестена]]. Плод се такође може користити и као замена за кафу, или млевен, као додатак [[хлеб]]ном брашну. Из плода се може цедити јестиво [[Јестиво уље|уље]], које је добро и у техници. Уље не садржи фагин, а од килограма плода добија се око пола килограма уља.<ref>{{Citation
Линија 145 ⟶ 135:
* [http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=1&taxon_id=112623 Flora of North America - ''Fagus'']
* {{cite web|title=Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja|url=http://seoskiposlovi.com/2013/04/01/najbolja-hrana-za-uzgoj-i-tov-svinja/|accessdate=24. 1. 2016}}
{{Taxonbar}}
[[Категорија:Дрвеће]]
[[Категорија:Листопадно дрвеће]]
▲[[Категорија:Fagales]]
[[Категорија:Дендрологија]]
[[Категорија:Шумарство]]
| |||