Википедија

Teorijska fizika — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена 12029264 корисника 178.223.135.134 (разговор)
Нема описа измене
Ред 1:
'''Teorijska fizika''' je granajedan od dva naučna metoda koji se koriste u [[fizika|fizikefizici]]. kojaDrugi metod je eksperimentalna fizika. Teorijska fizika koristi [[matematika|matematičke]] modele i [[apstrakcija|apstrakcije]] u pokušaju da objasni [[priroda|prirodne]] [[fenomen]]e ali u poslednje vreme sve više i društveno-ekonomske fenomene. Sama srž teorijske fizike je [[matematička fizika]], iako se koriste i druge konceptualne tehnike kakva je na primer kompjuterska fizika. CiljPojedini fizičari smatraju kompjutersku fiziku za poseban naučni metod u okviru fizike kao nauke ali je racionalizovati,često objasnitigranicu između kompjuterske fizike i predvidetiteorijske fizičkefizike fenomeneteško povući.
 
Cilj teorijske fizike je racionalizovati, objasniti i predvideti fizičke fenomene.
Napredak [[nauka|nauke]] u najvećem delu zavisi od međusobnog odnosa između [[ogled]]a i [[teorija|teorije]]. Ipak, u nekim slučajevima, istraživanja u teorijskoj fizici se zasnivaju isključivo na matematičkim [[argument]]ima, ne uzimajući u obzir eksperimente i posmatranja.
 
Teorijska fizika sastoji se od puno grana u koje spadaju sledeće grane fizike: klasična mehanika, termodinamika i statistička fizika, fundamentalna kvantna mehanika, teorija relativnosti, fizika visokih energija (teorija čestica i polja), nuklearna fizika, kosmologija, fizika kondenzovanog stanja materije, optika i atomska fizika, interdisciplinarna fizika... Predmet interesovanja eksperimentalne fizike su takođe ove iste grane međutim koristeći drugačiji metod - ogled naspram matematičkih modela korišćenih u teorijskoj fizici.
 
U interdisciplinarnu fiziku spadaju: astrofizika, biofizika, ekonofizika, medicinska fizika, fizička hemija, kvantna informatika, itd.
 
Napredak [[nauka|nauke]] u najvećem delu zavisi od međusobnog odnosa između [[ogled]]a i [[teorija|teorije]]. Ipak, u nekim slučajevima, istraživanja u teorijskoj fizici su puno ispred eksperimentalnih mogućnosti, kao na primer u teoriji struna (oblasti istraživanja u teoriji čestica i polja) i kosmologiji. S druge strane, postoje i oblasti fizike u kojima sprovedeni eksperimenti još uvek čekaju na teorijske modele koji ih adekvantno opisuju. Takav je slučaj visokotemperaturnom superprovodnošću u bakar-oksidnim i u superprovodnicima baziranim na gvožđu gde teorijska fizika nije uspela da detaljno opiše fenomene već više od trideset i petnaest godina respektivno (oblasti istraživanja u fizici kondenzovanog stanja materije).
 
===Istaknuti teorijski fizičari===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Teorijska_fizika”