Први прави затвор [[Нови Сад]] ће добити [[1900|1900.]]. године, када ће [[Градска кућа у Новом Саду|МагистратпоМагистрат]] по пројекту архитекте Ђуле Вагнера у стилу класицизма саградити зграду суда и затвора у [[Дунавска улица|Дунавској улици]] 35. Затвор ће на овој локацији остати до [[1986]]. године када ће се преместити на [[Клиса|Клису]], а у њега ће се уселити [[Архив Војводине]], при чему је још [[1965]]. године зграда суда исељена и у њу ће се сместити [[Музеј Војводине]]. Трагова некадашњег затвора у центру нема, сем што је један мањи део зида сачуван као споменик, али се старији Новосађани и даље сећају па зграду и даље зову „затвор“. Новосађани причају су заправо само високи зидови и стражара испред улаза свих тих година говорили да је ту таква објекат, али да многи који нису били из града нису ни знали шта је унутра. Зграда је потпуно реконструисана и преуређена за потребе [[Архив Војводине|Архива Војводине]], тако да се слабо може наслутити да је ту некада и био затвор. Иначе, у кругу затвора су својевремено обављане и смртне казне, а треба поменути да се прича и да је у једној од бивших ћелија која сада служи за чување архивске грађе намерно остављана алка на којој је био везан један од последњих људи над којим је у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] извршена смртна казна Димитрије Гавриловић звани Гавра (5. јула [[1977]]. убио два полицајца приликом пљачке трафике у улици Новосадског сајма у [[Нови Сад|Новом Саду]]).
