Гркокатолицизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Хришћанство}}
'''Гркокатолицизам''' или '''гркокатоличанствокатолицизам грчког обреда''' је термин који се односи на [[источне католичке цркве]] које следе ''грчку'', односно [[Византијско царство|византијску]] обредну и [[литургија|литургијску]] традицију. Припадници овеГркокатоличке цркве сесу у пуном догматском јединству са [[Католичка црква|Римокатоличком црквом]], али уживају унутрашњу организациону и обредну аутономију. Припадници гркокатоличких цркава називају 'се ''гркокатолици''' или '''грко-унијати'''.
 
== ИсторијатИсторија ==
[[Датотека:KuK Unierte.jpg|thumb|285px|Епархије гркокатолика (унијата) у Аустроугарској 1909.]]
 
Гркокатолицизам је настао као последица тежње [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] да након [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) придобије [[Православље|православне]] хришћане путем ''унијаћења'', односно путем пропагирања [[католицизам|католичких]] догми у учења, као што су: догма о двоструком происхођењу [[Свети дух|Светог духа]] и учење о примату римског папе. Приликом [[преверавање|преверавања]], односно превођења са православља на католицизам, гркокатолици су прихватали католичке догме, али су задржавали своје дотадашње обреде.<ref name="српске-студије">{{Cite journal
Гркокатолици су настали као последица тежње [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] да кроз унијаћење [[Православна црква|Православне цркве]] и православне народе придружи европској култури и цивилизацији, западним тековинама, католичанству као вери.
<ref name="српске-студије">{{Cite journal
|journal=Српске Студије
|issue=Књига 3
Линија 14 ⟶ 13:
|publisher=Центар за српске студије Филозофски факултет Универзитет у Београду
}}</ref>
 
Настају после [[Брестовска унија|Брестовске уније]] 1569.<ref name="">
Гркокатолицизам се јавља већ у другој половини 11. века, непосредно након Великог раскола (1054) и првобитно је био усмерен ка превођењу јужноиталијанских православних Грка из православља у католицизам. Тежње ка унијаћењу православних хришћана добиле су на замаху након [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] и освајања [[Цариград]]а (1204), а даљи кораци у истом смеру учињени су на Другом лионском сабору (1274), када је склопљена [[Лионска унија]] и потом на Фирентинском сабору (1439), када је склопљена [[Фирентинска унија]]. Међутим, сви ови покушаји унијаћења имали су само делимичан и првремени успех. Тек након склапања [[Брестовска унија|Брестовске уније]] (1596) и [[Ужгородска унија|Ужгородске уније]] (1646), постављен је темељ за створање првих аутономних гркокатоличких црква, које су успеле да заживе и опстану.
 
Први покушји унијаћења [[Српска православна црква|православних Срба]] јавили су се већ током позног средњег века, а ова појава је добила на замаху у раздобљу од 16. до 18. века, када је на подручјима под [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] и [[Млетачка република|млетачком]] влашћу спровођена политика организованог и принудног унијаћења, односво превођења Срба са православља на гркокатолицизам, што је временом довело до стварања унијатске [[Крижевачка бискупија|Крижевачке бискупије]].<ref name="">
{{Cite book
|title=Историја унијаћења Срба у Војној Крајини
Линија 24 ⟶ 26:
}}
</ref>
 
Како је код римокатолика припадност Цркви схваћена пре свега кроз признавање [[Свети Петар|Петровог]] намесника — [[Папа|папе]] — као врховног првосвештеника Цркве, дошло се до схватања да је за јединство довољно ово признање неке црквене заједнице па да она постане органски део римокатолицизма.
 
Линија 57 ⟶ 60:
* [[Руска гркокатоличка црква]].
* [[Гркокатоличка црква у Црној Гори]]
 
=== Види још ===
* [[Марчанска епархија]]
* [[Унијаћење у Далмацији]]
 
== Референце ==