Архиепископ и митрополит карловачки Георгије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
уношење слике |
||
Ред 176:
== Закључак ==
[[Датотека:Gornja crkva, Sremski Karlovci 8.8.2018 198.jpg|мини|Гробови српских патријарха Лукијана Богдановића и Георгија Бранковића у крипти [[Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима|манастира Ваведења Пресвете Богородице]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]]]
Дубоко зашавши у осму деценију живота, патријарх Георгије Бранковић је био ванредно ''здрав човек, и телесно и умно врло добро очуван, а уз необичну одлучност (никако тврдоглавост!) нарочито је имао и јаке живце.'' Први знаци побољевања појавили су се [[1904]], када му се на телу јавља неко непријатно црвенило, а кожа почиње да се перута. Мучила га је и [[реума]], а у последњем писму, упућеном ћерки и зету [[5. јул]]а [[1907]]. пише како су му отекле ноге и како због те непријатности мора да одложи неке текуће обавезе. И тада, на само пар дана пре смрти, кроз сваку његову реч провејава оптимизам, који га је пратио и био једна од основних његових особина током читавог живота.
Умро је [[17. јул]]а [[1907]]. у Сремским Карловцима од инфекције у ногама, као последице тромбозе.<ref>"Српски сион", Карловци 19. јул 1907. године</ref> Сахрањен је у Световаведењском храму.
▲Дубоко зашавши у осму деценију живота, патријарх Георгије Бранковић је био ванредно ''здрав човек, и телесно и умно врло добро очуван, а уз необичну одлучност (никако тврдоглавост!) нарочито је имао и јаке живце.'' Први знаци побољевања појавили су се [[1904]], када му се на телу јавља неко непријатно црвенило, а кожа почиње да се перута. Мучила га је и [[реума]], а у последњем писму, упућеном ћерки и зету [[5. јул]]а [[1907]]. пише како су му отекле ноге и како због те непријатности мора да одложи неке текуће обавезе. И тада, на само пар дана пре смрти, кроз сваку његову реч провејава оптимизам, који га је пратио и био једна од основних његових особина током читавог живота. Умро је [[17. јул]]а [[1907]]. у Сремским Карловцима од инфекције у ногама, као последице тромбозе.<ref>"Српски сион", Карловци 19. јул 1907. године</ref> Сахрањен је у Световаведењском храму. Од троје деце надживела га је једино ћерка Милана, која је била удата за др Милана Максимовића, управитеља патријархових имања у Даљу, са којим је имала сина Лазу и ћерку Верицу. Сачувана је обимна преписка Милана Максимовића и патријарха Георгија из периода 1899-1907.<ref>Горан Васин: „Максимовић, Милан”, страна 784, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године</ref>
Од троје деце надживела га је једино ћерка Милана, која је била удата за др Милана Максимовића, управитеља патријархових имања у Даљу, са којим је имала сина Лазу и ћерку Верицу. Сачувана је обимна преписка Милана Максимовића и патријарха Георгија из периода 1899-1907.<ref>Горан Васин: „Максимовић, Милан”, страна 784, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године</ref>
Многобројна дела су надживела свог творца. Најважнији је немерљиви допринос напретку српске цркве и просвете у Аустроугарској. Такође, захваљујући Георгију Бранковићу, [[Сремски Карловци]] су потпуно променили своју физиономију, поставши можда и најлепше српско насеље у читавој Хабзбуршкој монархији. Достигнућа на пољу народно-црквене аутономије била су већ знатно скромнија, али је Бранковићева кривица за то била минимална. Главне узроке незавидном положају максимално скучене и октроисане аутономије треба тражити у јаловим међустраначким борбама, у којима је српска политичка елита, забављена бесциљним главињањем и имагинарним оптужбама на патријархов рачун, расипала драгоцену енергију потребну за рад на народном бољитку.
| |||