Бокељи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
== Историја ==
Простор Боке которске су у 7. веку населила [[срби у раном средњем веку|српска племена]],{{sfn|Moravcsik|1967|p=}} а читава област је током највећег дела [[Српске земље у средњем веку|средњег века]] била у саставу српских држва.{{sfn|Јанковић|2007|p=}} У то време, Бока которска није постојала као посебна административна целина. Њене границе су повучене тек након потоњих млетачко-турских ратова у 17. и 18. веку. Од тог времена усталио се и геополитички појам Боке которске, а њени становници су прозвани ''Бокељима''. Као такви, разликовали су себе од суседних ''Херцеговаца'' на једној и ''Црногораца'' на другој страни.
[[Петар I Петровић Његош]] није Бокеље сматрао Црногорцима него [[Приморци (Срби)|Приморцима]], а да та два (у ужем смислу) народа раздваја доказују његове посланице, писма... Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр.360., писмо бр. 314. од 4.6.1818.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref> : {{цитат|Разумио сам да су неки Бокељи пред императором велику жалбу приносили противу Церногорацах... који су највиши смутљивци и злодјеи међу ова два народа...}}▼
▲[[Петар I Петровић Његош]] није Бокеље сматрао ''Црногорцима'', него [[Приморци (Срби)|Приморцима]], а да та два
Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 9.3.1806.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref> , Петар I је написао: {{цитат|Ја знам да је било и Приморацах који су наговарали Црногорце да тако чине.}}
Након укључења Боке которске у састав југословенске федералне јединице [[Народна република Црна Гора|Црне Горе]] (1945), комунистички режим је започео кампању наметања ''црногорског'' идентитета, тако да су Бокељи били изложени снажној [[црногоризацији|црногоризацији]], али су упркос томе задржали не само свој регионални, већ и изворни етнички идентитет, тако да се велика већина њих и данас сматра Србима (православни Бокељи), односно Хрватима (католички Бокељи).
{{...}}
Линија 12 ⟶ 16:
== Познати Бокељи ==
{{colbegin|2}}
* [[Стјепан Митров Љубиша]] (писац и национални радник)
* [[Висарион Љубиша]] (архимандрит цетињског манастира и епископ Захумско-рашке епархије, митрополит црногорски)
Линија 45 ⟶ 50:
* [[Никола Маловић]]
* [[Андрија Палташић]]
{{colend}}
== Референце и напомене ==
Линија 50 ⟶ 56:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско Поморје од 7. до 10. столећа|year=2007|location=Београд|publisher=Српско археолошко друштво|url=http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=Лазо М.|authorlink=Лазо М. Костић|title=О српском карактеру Боке Которске|year=1961|location=Цирих|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2}}
== Спољашње везе ==
| |||