Стварност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 1:
'''Стварност''', '''реалност''' или '''збиља''' је појам који означава оно што стварно (односно збиљски) постоји..<ref>{{Cite web| url = https://en.oxforddictionaries.com/definition/reality| title = reality {{!}} Definition of reality in English by Oxford Dictionaries| website = Oxford Dictionaries {{!}} English|access-date = 28. 10. 2017.}}</ref> Стварност се различито тумачи у [[наука|науци]], [[филозофија|философији]], [[теологија|теологији]] и сл. [[Физика]] обично говори о стварности као целокупности [[појава]]. Филозофија и [[психологија]] радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности (представе, мисли, сећања, снови), као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и [[онтологија]] говоре о [[биће|бићу]], као јединој стварности која јесте.
Филозофи, [[математичар]]и, и други антички и модерни мислиоци, као што су [[Аристотел]], [[Платон]], [[Готлоб Фреге|Фреге]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], и [[Бертранд Расел|Расел]], су правили разлику између [[Мисао|мисли]] које кореспондирају реалности, кохерентних апстракција (мисли о стварима које се могу замислити, али нису стварне), и оних које не могу да буду чак ни [[Разум|рационално]] замишљене. У контрасту с тим, ''[[постојање]]'' се често ограничава само на оно што [[природа|физички постоји]].
Ред 64:
Квантни проблем ума и тела се односи на филозофске дискусије [[Ум-мозак проблем|проблема ума и тела]] у контексту [[Квантна механика|квантне механике]]. Будући да квантна механика обухвата [[quantum superposition|квантне суперпозиције]], које посматрач [[Measurement in quantum mechanics|не спознаје]], неке [[interpretations of quantum mechanics|интерпретације квантне механике]] стављају свесне посматраче у специјалну позицију.
Оснивачи квантне механике расправљали су о улози посматрача. [[Волфганг Паули]] и [[Вернер Хајзенберг]] су сматрали да је посматрач узрочник [[wave function collapse|колапса]]. Ову тачка гледишта, коју никад није у потпуности подржао [[Нилс Бор]], је [[Алберт Ајнштајн]] прогласио мистичним и антинаучном. Паули је прихватио термин, и описао квантну механику као ''луцидни мистицизам''.<ref>{{cite journal| journal = European Journal of Physics| volume = 30| issue = 4| year = 2009| title ='Mysticism' in quantum mechanics: the forgotten controversy| author = Juan Miguel Marin| doi = 10.1088/0143-0807/30/4/014| bibcode = 2009EJPh...30..807M | pages = 807–822}} [http://www.iop.org/EJ/article/0143-0807/30/4/014/ejp9_4_014.pdf?request-id=9350419a-e5ea-42e2-b5f3-7878a09dfe42 link], summarized here [http://www.physorg.com/news163670588.html%7care/] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20110606092933/http://www.physorg.com/news163670588.html%7Care/ | date = 6. 6. 2011. }}</ref>
Хајзенберг и Бор су увек описивали квантну механику у смислу [[logical positivism|логичког позитивизма]]. Бор се такође активно интересовао за филозофске импликације квантне теорија као њене [[Complementarity (physics)|комплементарности]], на пример.<ref>{{cite journal | journal = Zygon: Journal of Religion & Science | last = Honner| first = John| title = Niels Bohr and the Mysticism of Nature | volume = 17-3 | year = 2005| pages = 243–253}}</ref> Он је сматрао да квантна теорија нуди комплетан опис природе, мада тај опис није подесан за свакодневна искуства – која су боље описана класичном механиком и вероватноћом. Бор никад није специфицирао демаркациону линију изнад које објекти престају да буду квантни и постају класични. Он је веровао да то није питање физике, него филозофије.
[[Eugene Wigner|Јуџин Вигнер]] је реформулисао мисаони експеримент „[[Шредингерова мачка|Шредингерове мачке]]” као „[[Wigner's friend|Вигнеров пријатељ]]” и предложио да је свест посматрача линија демаркације која доводи до [[Wave function collapse|колапса таласне функције]], независно од било које реалистичне интерпретације. Обично познат као „[[Von Neumann–Wigner interpretation|свешћу узрокован колапс]]”, ова [[Interpretations of quantum mechanics|интерпретација]] квантне механике наводи да [[Посматрање|опсервација]] [[Свест|свесног]] посматрача је то што доводи до колапса таласне функције.
Ред 80:
Иницијално, термин „теорија свега” је био кориштен уз ироничну конотацију у смислу разних прекомерно уопштених теорија. На пример, прадеда [[Ijon Tichy|Ијона Тихија]], карактера из циклуса [[Станислав Лем]]ових [[научна фантастика|научно фантастичних]] прича из 1960-тих, био је познат по раду на „Општој теорији свега”. Физичар [[John Ellis (physicist)|Џон Елис]]<ref>{{cite journal
| first = John | last = Ellis
| year = 2002
| journal = [[Nature (journal)|Nature]]
| title = Physics gets physical (correspondence)
| volume = 415 | pages = 957
| doi =10.1038/415957b
| bibcode = 2002Natur.415..957E
| issue=6875
| pmid=11875539}}</ref> тврди да је он увео овај појам у техничку литературу у чланку у часопису ''[[Nature (časopis)|Nature]]'' 1986. године.<ref>{{Cite journal
| first = John | last = Ellis
| year = 1986
| journal = Nature
| title = The Superstring: Theory of Everything, or of Nothing?
| volume = 323 | pages = 595–598
| doi = 10.1038/323595a0
| bibcode = 1986Natur.323..595E
| issue=6089}}</ref> Током времена, овај термин се задржао у популаризацијама [[Квантна механика|квантне физике]] при описивању теорије која би ујединила или објаснила једноставним моделом теорије свих [[Основне интеракције|фундаменталних интеракција]] и свих природних честица: [[Општа теорија релативности|опште релативности]] за гравитацију, и [[Standardni model|стандардног модела]] елементарних честица физике – којим су обухваћене квантна механика – за електромагнетизам, две нуклеарне интеракције, и познате елементарне честице.<br />
Ред 105:
[[Виртуелна реалност]] (ВР) је [[Рачунарска симулација|рачунарски-симулирано]] окружење којим се може симулирати физичка присутност на местима у стварном свету, као и у имагинарним световима.
[[Reality–virtuality continuum|Виртуелни континуум]] је континуирана скала између сасвим виртуалног, [[Виртуелна стварност|виртуелне стварности]], и комплетно реалног: реалности. Континуум реалности и виртуалности стога обухвата све могуће варијације и композиције стварних и [[Виртуелна стварност|виртуелних]] објеката. То је било описано као концепт у [[Нови медији|новим медијима]] и [[Информатика|информатици]], мада се то у ствари може сматрати питањем [[антропологија|антропологије]]. Концепт је први пут увео Пол Милграм.<ref>{{cite conference| last = Milgram| first = Paul| author2 = H. Takemura | author3 = A. Utsumi | author4 = F. Kishino | title = Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum | booktitle = Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies | year = 1994| url = http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf | format = PDF | accessdate = 15. 3. 2007. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20061004044435/https://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf | archivedate = 4. 10. 2006. |df= | pages = 2351–34}}</ref>
Област између два екстрема, где је реално помешано са виртуелним, је такозвана [[Mixed reality|мешовита стварност]]. Она се састоји од [[Проширена стварност|проширене стварности]], где виртуелно доприноси стварном, и [[Mixed reality|проширене виртуелности]], где реално доприноси виртуелном. [[Сајберспејс]], светски рачунарски системи који се сматрају међусобно повезаном целином, се може сматрати виртуелном реалношћу; на пример, на такав начини је приказан у [[Mixed reality|сајберпанк]] фикцији [[Вилијам Гибсон|Вилијама Гибсона]] и других. -{''[[Second life]]''}- и [[MMORPG|масовне вишекорисничке мрежне игре играња улога]], као што је -{''[[World of Warcraft]]''}- су примери вештачких окружења или [[virtual world|виртуелних светова]] (који на неки начин нису потпуна виртуелна реалност) у сајберспејсу.
Ред 111:
=== „РЛ” у интернетској култури ===
На Интернету, „[[real life|стварни живот]]” се односи на живот у реалном свету. То се генерално односи на [[Conditio humana|живот]] или [[consensus reality|консензусну стварност]], у контрасту са околином виђеном као [[фикција]] или [[фантазија]], као што су [[виртуелна стварност]], [[lifelike experience|искуство слично животу]], [[сан|сни]], [[роман]]и, или [[film]]ови. У онлајн контексту, [[акроним]] „ИРЛ” означава „у стварном животу” ({{јез-енг|in real life}}), што има значење „који није на Интернету”.<ref>{{cite web | title = AcronymFinder.com search for IRL | url = http://www.acronymfinder.com/af-query.asp?String=exact&Acronym=IRL}}</ref> [[Социологија|Социолози]] који се баве изучавањем Интернета су утврдили да ће једног дана, разлика између онлајн и стварног света можда изгледати „старомодно”, и напомињу да су поједини типови онлајн активности, као што су сексуалне интриге, већ направили потпуну транзицију до комплетне легитимности и „реалности”.<ref name=Slater>{{harvnb|Slater|2002|pp=533–543}}</ref> [[Скраћеница]] „РЛ” означава „стварни живот” ({{јез-енг|real life}}). На пример, може се говорити о „састанку у РЛ” при обраћању особи коју је неко упознао путем [[Ћаскање (интернет)|онлајн ћаскања]] или на [[Форум (интернет)|Интернет форуму]]. Исто тако се може користити за изражавање немогућности употребе Интернета неко време због „РЛ проблема”.
== Види још ==
Ред 123:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book| ref = harv| chapter = Social Relationships and Identity On-line and Off-line | title = Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs | editor = Leah A. Lievrouw | editor2 = Sonia Livingstone | last = Slater| first = Don| year = 2002| publisher = Sage Publications Inc | isbn = 978-0-7619-6510-7| pages = 533–543}}
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Berger| first1 = Peter L.| last2 = Luckmann| first2 = Thomas| title = The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge| year = 1966| publisher = Anchor Books| location = New York| accessdate = 25. 9. 2016.| pages = 21–22}}
* {{Cite book| ref = harv| first = S. A.| last = Jain| title = Reality| year = 1992| publisher = Jwalamalini Trust| url = https://books.google.co.in/books?id=uRIaAAAAMAAJ|archive-url=https://archive.org/details/Reality_JMT|archive-date=2015| quote = Not in Copyright}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Sister project links|Reality}}
* {{cite SEP |url-id=realism | title = David Lewis | last = Miller| first = Alexander}}
* -{[http://www.ditext.com/broad/reality.html C.D. Broad on Reality]}-
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=BWyTxCsIXE4 Video: Animated version of the above with Dr Quantum - Flatland]}-
Ред 137:
{{филозофија}}
{{светоназор|аспекти| state = collapsed}}
{{нормативна контрола}}
{{Commonscat|Reality}}
| |||