Све у видљивом или замишљеном свијетусвету може постати тема или предмет цртежа. Међутим, у пракси, највећи број цртежа за предмет има човјековучовекову фигуру. Ово је највјетроватнијенајветроватније посљедицапоследица блиске везе између цртежа и [[Сликарство|сликарства]] кроз његову историју. У припремним скицама, студијама и композицијама, цртеж је припремао пут за сликарско или [[Вајарство|вајарско]] дјелодело преко прелиминарног појашњења и одређених формалних разјашњења умјетниковогуметниковог концепта или идеје. Многи цртежи које се данас сматра самосталним дјелима су изворно били припремне студије за вајарска или сликарска дјеладела.
=== Портрети ===
Цртежи портрета из 15. вијекавека, рецимо умјетникауметника [[Пизанело|Пизанела]] или [[Јан ван Ајк|Јан ван Ајка]], се могу сматрати довршеним пикторалним дјелимаделима узевши у обзир њихов начин израде и распоред простора. У јасно линеарној представи приказан је сваки детаљ површине којим се тежи [[Реализам (уметност)|реализму]]. У ово вријемевреме популаран је профил богат детаљима који личи на рељеф и по узору на тада популарне медаљоне у облику новчића. Одмах након чистог профила појавио се профил„профил од три четвртинечетвртине” са снажнијим просторним ефектом, који ће се одржати више вијековавекова као класични модел композиције за портрет у цртежу и сликарству.
Блискост цртежа портрета са сликарством је очигледна у практично свим цртежима портрета 15. века. Чак и упечатљиви [[Албрехт Дирер|Диреров]] цртеж портрета цара Максимилијана је настао као студија за портрет слику. Међутим, у исто време, неки од Дирерових цртежа портрета јасно указују да је реч о коначном делу, мада је у њима присутна одређена амбивалентност коју се може приметити и у делима других портретиста 16. века.
