Ћелија (биологија) — разлика између измена

Ћелије се састоје од [[цитоплазма|цитоплазме]] окружене [[Ћелијска мембрана|мембране]], која садржи многе [[биомолекул]]е као што су [[протеин]]и и [[нуклеинске киселине]].<ref name="Alberts2002">[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=Cell+Movements+and+the+Shaping+of+the+Vertebrate+Body+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+374635%5Buid%5D&rid=mboc4.section.3919 Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body] in Chapter 21 of ''[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=cell+biology+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+373693%5Buid%5D&rid=mboc4 Molecular Biology of the Cell]'' fourth edition, edited by Bruce Alberts (2002) published by Garland Science.

 

 

Реч ћелија први пут је употребио [[Роберт Хук]] [[1665]]. године, који је назвао биолошку јединицу по њеној сличности са ћелијама у којима су живели [[Хришћанско монаштво|монаси]] у манастирима.<ref name="Karp2009">{{cite book|last=Karp|first=Gerald|title=Cell and Molecular Biology: Concepts and Experiments|year=2009|publisher=John Wiley & Sons |isbn=9780470483374|quote=Hooke called the pores cells because they re- minded him of the cells inhabited by monks living in a monastery.|pages=2}}</ref><ref>{{cite book|title=Achiever's Biology|year=1990|publisher=Allied Publishers|isbn=9788184243697|quote=In 1665, an Englishman, Robert Hooke observed a thin slice of" cork under a simple microscope. (A simple microscope is a microscope with only one biconvex lens, rather like a magnifying glass). He saw many small box like structures. These reminded him of small rooms called "cells" in which Christian monks lived and meditated.|author=Alan Chong Tero|pages=36}}</ref> [[Ћелијска теорија]], коју су развили 1839. [[Матијас Шлајден]] и [[Теодор Шван]], наводи да се сви организми састоје од једне или више ћелија, да су ћелије фундаменталне јединице структуре и функције у свим живим организмима, да су све ћелије произашле из постојећих ћелија, и да све ћелије садрже [[генетика|наследне информације]] неопходне за регулацију ћелијских функција и за пренос информација на следећу генерацију ћелија.<ref>{{cite book

| first = Anthea

| title = Cells Building Blocks of Life

| publisher = Prentice Hall

|year=1997

| url =

| doi =

| id =

 

Упознавање грађе и функције ћелије представља основу за свако дубље проучавање у [[биологија|биологији]] и [[медицина|медицини]]. Резултати проучавања ћелије доприносе познавању и нормалног и патолошког стања организма.

[[Датотека:Epithelial-cells.jpg|мини|десно|250п|Епителне ћелије]]

Ћелија је основна градивна и функционалана јединица сваког живог бића, осим [[вирус]]а. У природи постоје бројни организми чије се тело састоји из једне ћелије, као што су [[бактерија|бактерије]], [[праживотиње]], неке [[алге]] и [[гљиве]]. Са друге стране вишећелијски организми могу имати више милиона, билиона, квадрилиона ћелија. Тако се у организму одраслог човека налази око 10 на 14 ћелија. Иако се све те ћелије међусобно разликују постоје неке особине које су заједничке свим ћелијама:

* [[раст|'''раст''']] до величине која је карактеристична за дату врсту ћелије;

* обављање одређених задатака (функција, '''улога''');

* '''примање сигнала''' из спољашње средине на које ћелија на одређени начин одговара;

* живот ћелије завршава се или [[ћелијска деоба|ћелијском деобом]] или ћелијском смрћу; при деоби ћелија даје нове ћелије;

* јединствен '''хемијски састав''';

* јединствена '''грађа'''.

 

 

Количина воде у ћелијама човека зависи од:

* старости (са старошћу ћелија опада и количина воде у њима);

* врсте ткива (крвно ткиво има већу количину воде од нпр. масног ткива),

* метаболичке активности ћелије (активније ћелије имају више воде),

* пола (жене имају мање воде од мушкараца).

 

 

Најзаступљенији '''катјони''' су: -{[[Калијум|К]]}-⁺, -{[[Натријум|Na]]}-⁺, и -{[[Калцијум|Ca]]}-⁺⁺. Међу анјонима су то: [[хлорид]]и, [[карбонат]]и, [[бикарбонати]] и [[Fosfat|фосфати]].

* -{Na}-⁺ и -{К}-⁺ обезбеђују [[поларизованост мембране]] [[живац|нервних]] и [[мишићно ткиво|мишићних]] ћелија, а тиме и њихов нормалан рад.

* Међу анјонима најважнији су '''фосфати''' јер представљају основне облике из којих се користи енергија - изграђују [[Аденозин-трифосфат|АТП]] (аденозинтрифосфат).

* Карбонати и бикарбонати имају улогу пуфера, односно, регулишу сталност [[pH вредност]] воденог раствора. (При паду pH вредности испод 7 човек може да живи само неколико минута.)

 

Минералне материје организам не ствара сам, већ их уноси храном. Ради разумевања значаја ових материја биће наведене улоге неких најбитнијих:

* -{[[Гвожђе|Fe]]}- (гвожђе) је веома важан састојак [[хемоглобин]]а; недостатак гвожђа у организму омета нормално стварање [[црвена крвна зрнаца|црвених крвних зрнаца]], што проузрокује [[анемија|малокрвност]] – анемију (мада се мора напоменути да за ову болест постоје и други узроци);

* -{[[Калцијум|Ca]]}- и -{[[Фосфор|P]]}- граде [[калцијум-фосфат]]е који су главни састојци [[кост]]ију;

[[Датотека:Biological cell.svg|мини|десно|500п|Схема типичне животињске ћелије: Органеле: (1) [[Једарце]] (2) [[Једро]] (3) [[Рибозом]] (4) [[Алвеола]], (5) [[Ендоплазматични ретикулум]], (6) [[Голђијев апарат|Голџијев апарат]], (7) [[Цитоскелет|Ћелијски скелет]], (8) [[Ендоплазматични ретикулум]], (9) [[Митохондрија|Митохондрије]], (10) [[Вакуола]], (11) [[Цитоплазма]], (12) [[Лизозом]], (13) [[Центриола]]]]

У односу на запремину еукариотске ћелије, плазма мембрана на површини ћелије је сувише мале површине за смештај ензима неопходних за обављање свих животних функција. Услед тога се у унутрашњости ћелије образује читав систем мембрана које деле ћелију на одељке за обављање различитих функција. Ти одељци су ћелијске органеле. Ћелијске органеле могу бити обавијене једноструком или двоструком мембраном, мада има и органела и структура у ћелији које немају мембрану. Цитоплазмине органеле се могу груписати према сродности њихових функција у ћелији на:

* органеле које учествују у процесима [[синтезе]]; припадају им:

** [[рибозом]]и,

** [[ендоплазматични ретикулум]],

** [[Голђијев апарат|Голџијев апарат]]

* органеле у којима се складиште [[хидролитички ензими]]; то су:

** [[лизозом]]и,

** [[пероксизом]]и и

** [[вакуола|вакуоле]] биљне ћелије

* органеле у којима се синтетише [[Аденозин-трифосфат|АТП]]:

** [[митохондрија|митохондрије]] и

 

Иако се једро може јавити у различитим облицима, најчешће је лоптасто или елипсоидно. У ћелијама белих крвних зрнаца једро увек има режњевити, разуђени облик. У [[праживотиње|праживотиња]] се често јављају различити облици: издужен, извијен, кобасичаст итд. У живим ћелијама, као што је речено, интерфазно једро изгледа хомогено и оптички празно. На фиксираним (специфично обојеним) препаратима једро испољава своје одговарајуће структуре. Обојена маса једра се, због афинитета према боји, назива ''[[хроматин]]''. Данас се поуздано зна да је хроматин материја од које су грађени хромосоми и да представља [[нуклеопротеини|нуклеопротеинску]] компоненту [[интерфаза|интерфазног]] једра. Једро је врло сложен ћелијски састојак, чију структуру чине [[једрова опна]], [[једров сок]], [[једарце]] и [[хромосом]]и.

* '''Једрова опна''' (''кариомембрана'') је двострука мембрана која одваја једров садржај од [[цитоплазма|цитоплазме]]. Проучавања фине грађе једра показала су да је његова овојница састављена од две мембране које имају сличне карактеристике као и ћелијска мембрана. Састављене су од [[липопротеини|липопротеина]]. Једрова овојница се на почетку ћелијске деобе распада, а након деобе поново организује.

* '''Jedrov sok''' je vodeni rastvor raznih materija, a označava se i kao ''nukleoplazma'' ili ''karioplazma''. U jedrovom soku su smešteni njegovi osnovni sastojci i strukture – hromozomi i jedarca. Pored toga, jedro sadrži i proteine, [[ribonukleinska kiselina|ribonukleinsku kiselinu]] i čitav niz raznih [[enzimi|enzima]].

* '''[[Једарце]]''' – ''нуклеолус'' (једно или више њих) налази се у једровом соку. Једарца су мање-више округлог облика и добро се запажају за време [[интерфаза|интерфазе]], док се за вријеме [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]] губе (дезорганизирају). По завршетку ћелијске деобе поново се јављају. Једарца највећим делом садрже беланчевине (до 70%), затим рибонуклеинске киселине, [[фосфолипиди|фосфолипиде]] и ензиме.

* '''[[Хромосом]]и''' су најважније компоненте једра, јер су носиоци наследних јединица – [[ген]]а, који својом активношћу одређују и регулишу [[метаболизам|метаболичке]] и све остале животне процесе у ћелијама, укључујући и самообнављање (''ауторепродукцију''). Хромозоми се стално налазе у једру; они су перманентне структуре, тј. одржавају свој индивидуалитет током [[ћелијски циклс|ћелијског циклуса]]. Одликују се способношћу за ауторепродукцију и приликом деобе једра деле се и они, што одражава њихов континуитет, како у низу ћелијских деоба, тако у континуитету сукцесивних генерација.

 

 

У цитосолу се налазе:

* на хиљаде [[ензим]]а који учествују у ћелијском [[метаболизам|метаболизму]];

* низ различитих протеинских влакана која граде цитоскелет ([[цитоскелет|ћелијски скелет]]);

* грануле (зрнца) испуњене резервним материјама, као што су грануле гликогена у ћелијама јетре и [[мишићно ткиво|мишића]] или велике капљице [[липид|масти]] у масним ћелијама;

* велики број [[рибозом]]а на којима се синтетишу [[протеин]]и цитосола и ензими који учествују у ћелијском метаболизму.

 

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000

* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001

* Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001

 

{{refend}}