Универзитет у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историјат: Закон о универзитету 1998. године ознака: уређивање извора (2017) |
|||
Ред 35:
Настава је била обустављена за време [[Други светски рат|рата]]. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог [[Синиша Станковић]], психолог [[Борислав Стевановић]], историчар [[Васо Чубриловић]], физичар [[Сретен Шљивић]], психолог [[Баја Бајић]], физиолог [[Јеврем Недељковић]], правник [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]], физиолог [[Стеван Ђелинео]], затим књижевни историчар [[Петар Колендић]], који је одмах поднео оставку, па хемичар [[Александар М. Леко|Александар Леко]] и фитопатолог [[Младен Јосифовић]].<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/02/article-09.html Чистка на универзитету 1944-45.]</ref>
Због репресије режима за време владавине [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] више од стотину професора је напустило Универзитет. Стање се погоршало доношењем [[Закон_о_универзитету_1998._године|новог Закона о универзитету]] 1998. године.
Из Београдског универзитета настали су [[Универзитет у Скопљу]] (1949), [[Универзитет у Новом Саду]] (1960), [[Универзитет у Нишу]] (1965), [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] (1970), [[Универзитет Црне Горе|Универзитет у Подгорици]] (1974) и [[Универзитет у Крагујевцу]] (1976).<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/27/srpski/D04022605.shtml Рођендан, и то 99. („Глас јавности“, 27. фебруар 2004)]</ref>
| |||