Прасловенски језик — разлика између измена

{{разликовати|[[СтарословенскиСтарослaвенски језик|старословенскимстарослaвенским језиком]]}}

'''ПрасловенскиПраслaвенски језик''' је тзв. [[прајезик]] из којег су посредно произашли сви данашњи [[словенскислaвенски језици]].

Као и други пра-језици и ПрасловенскиПраслaвенски језик нема писаних трагова. Све што данас знамо о том језику настало је из упоредне анализе живих [[СловенскиСлaвенски језици|словенскихслaвенских језика]], као и других [[Индоевропски језици|индоевропских језика]].

[[Датотека:Przeworsk Chernyakhov.png|мини|300п|Праисторијске културе из 3. века на подручју које се сматра прасловенскимпраслaвенским]]

По највероватнијој научној претпоставци, [[Курганска претпоставка|Курганској претпоставци]] <ref>{{harvnb|Kortlandt|1990|pр=134}}</ref>, која се заснива на поређењу данашњих језика, прасловенскипраслaвенски језик је настао од [[прабалтословенскипрабалтослaвенски језик|прабалтословенскогпрабалтослaвенског језика]], који је, опет, настао од источног огранка [[праиндоевропски језик|праиндоевропског језика]] на степама [[Понт]]а (познат и као [[Сатемски језици|Сатемски]]). [[Прабалтословенски језик]] је вероватно постојао од [[3000. п. н. е.|3.]] до [[1000. п. н. е.|1. миленијума п.н.е]]. Дати језик био је близак [[индоирански језик|индоиранском језику]] и [[прагермански језик|прагерманском језику]] (видети: [[Балтословенски језици]]).

Прасловенски језик се вероватно појавио негде између [[1500. п. н. е.|1500.]] и [[1000. п. н. е.]] у јужној половини подручја [[прабалтословенски језик|прабалтословенског језика]]. Ово је закључено на основу тога што су у данашњим [[Словенски језици|словенским језицима]] добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме. Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих [[СловенскиСлaвенски језици|словенскихслaвенских језика]] <ref>{{harvnb|Anderson|1998|pp=415–416}}</ref>. На датом подручју нађено је много [[орешац (Вршац)#Историја|археолошких локалитета]], што говори о постојању [[праисторија|праисторијских]] култура.

Током [[Стари век|старог века]] подручје насељено [[СловениСлaвени]]ма (и где се говорио прасловенскипраслaвенски језик) обухвата је области река [[Висла|Висле]], [[Буг]]а, [[Дњепар|Дњепра]] и [[Припјат]]а, што се поклапа са данашњим просторима источне [[Пољска|Пољске]], јужне [[Белорусија|Белорусије]] и северозападне [[Украјина|Украјине]].

Зенит прасловенскогпраслaвенског језика везује се за раздобље [[5. век|5.]] и [[6. век]]а, када се он нагло шири са сеобама [[СловениСлaвени|словенскогслaвенског]] становништва на запад, југ, исток и север. Истовремено почиње издвајање појединих [[Дијалект|дијалеката]]. И поред тога, верује се да је у [[8. век]]у исти језик говорен од [[Солун]]а на југу до [[Велики Новгород|Великог Новгорода]] на северу. За два века језичко подручје прасловенскогпраслaвенског језика проширено је неколико пута. Овако брзо ширење прасловенскогпраслaвенског језика (и [[СловениСлaвени|словенскогслaвенског]] живља) и данас је загонетка.

У [[9. век]]у јављају се последње промене у прасловенскомпраслaвенском језику, које су биле својствене свим његовим [[Дијалект|дијалектима]]. Постепено су се на основу дијалеката издвајали поједини [[словенскислaвенски језици]]. Без обзира на то, и за следећих 4-5 векова може се говорити „општесловенској„општеслaвенској језичкој разумљивости“. Ово потврђује и делатност [[Ћирило и Методије|Светих Ћирила и Методија]], који су крајем [[9. век]]а без већих мука ширили [[хришћанство]] на [[СловенскиСлaвенски језици|словенскомслaвенском]] дијалекту из околине [[Солун]]а међу словенима из [[Великоморавска кнежевина|Велике Моравске]] (видети: [[црквенословенскицрквенослaвенски језик]]).

Као последња особина постојања прасловенског језика сматра се губитак „слабог [[Ъ|јера (Ъ)]]“, који се у различитим подручјима догодио негде између [[10. век|10.]] и [[12. век]]а. У ово време појављују се и први писани извори, у којима се очитава појава значајних разлика. То је довело до појаве тзв. „редакција“, од којих су настали данашњи [[словенскислaвенски језици]].

{{СловенскиСлaвенски језици}}

[[Категорија:СловенскиСлaвенски језици]]

[[Категорија:СловениСлaвени]]

[[Категорија:Стари СловениСлaвени]]