Добрица Ћосић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.221.6.189 (разговор) на последњу измену корисника Slovenski recnik ознака: враћање |
|||
Ред 33:
== Биографија ==
[[Датотека:S.Kragujevic, Dobrica Cosic 1961.JPG|мини|десно|150px|Добрица Ћосић 1961.]]
Добрица Ћосић је рођен [[29. децембар|29. децембра]] [[1921]]. године у селу [[Велика Дренова]], код [[Трстеник]]а. Школовао се у средњој Пољопривредној школи ''„Свети Трифун“'' у [[Александровац|Александровцу]] жупском, али је прекинуо школовање за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у [[Ваљево|Ваљеву]].<ref>Мр Милош Митровић: „Из живота ваљевске Средње пољопривредне школе“. стр. 106, у публикацији „Колубара, велики народни календар за просту 2003. годину“, Ваљево, 2003. године</ref> Касније је завршио Вишу политичку школу ''„Ђуро Ђаковић“''. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] био је [[политички комесар]] у [[Расински партизански одред|Расинском партизанском одреду]], уредник листа ''„Млади борац“'' и члан Покрајинског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а за Србију. После ослобођења је био члан [[Агитпроп|АГИТПРОП]]-а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|КП Србије]], а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран [[1945]]. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] са 4.000 и кандидата [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]], [[
Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази [[1951]]. године са својим првим делом ''„[[Далеко је Сунце (филм)|Далеко је сунце]]“''. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности и да значајно преграничи националне међе. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: ''„[[Корени (роман)|Корене]]“, „[[Деобе]]“, „[[Време смрти]]" (тетралогија), „[[Време зла]]“ ("Грешник“, „Отпадник“, „Верник“), „[[Време власти]]“'', али и многе друге. Од [[14. фебруар]]а до [[26. април]]а, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије [[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу Титу]] на броду ''„Галеб“'' којим су обилазили [[Африка|афричке земље]]. Године [[1968]]. отвара питање [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године [[1970]]. постаје члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], а у својој приступној беседи је рекао ''„српски народ добијао у рату, а губио у миру“''.
| |||