Википедија

Крста Цицварић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 26:
У штампарији Живојина Дачића где се штампао Цицварићев лист ''Ново време'' је 1911. радио [[Недељко Чабриновић]], коме је он поклонио велики број књига и сва своја дела. Чабриновић их је понео са собом у Сарајево где је неке спалила његова мајка, а неке је сачувао и позајмљивао пријатељима.<ref>{{Cite book|last=Дедијер|first=Владимир|title=The Road to Sarajevo|year=1966|publisher=Simon and Schuster|location=New York|url=https://books.google.rs/books?id=0KItAAAAIAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|last=Bogićević|first=Vojislav|title=Sarajevski atentat: izvorne stenografske biljes̆ke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa drugova, odrz̆ane u Sarajevu 1914 g|year=1954|publisher=Državni arhiv Narodne republike Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|url=https://books.google.rs/books?id=NJ8DAAAAMAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=29}}</ref>
 
Покренут је 1911. године лист "Стража" као "слободоумни орган јавног мишељељамишељења. Директор је Крста Цицварић, а исти уређивао , био главни уредник Душан Шијачки.<ref>"Просветни гласник", Београд 1912.</ref> Мобилисан је Крста у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. [[Лав Троцки]] га спомиње у ратној коресподенцији ''Балкански ратови 1912-1913'' као „слободног анархисту” и директора листа ''Стража'', за који тврди да критикује [[Српска социјалдемократска партија|српске социјалдемократе]] на нивоу трачарења.<ref>{{cite book|last=Trotsky|first=Leon|title=The Balkan wars, 1912-13 - The War Correspondence of Leon Trotsky|year=1980|publisher=Monad Press|location=New York|isbn=0913460672|url=https://books.google.rs/books?id=tEJmenVPZ-IC|accessdate = 6. 9. 2017|pages=103}}</ref> У социјалистичким "Радничким новинама", одбацују јула 1915. године оно што о њима пише "краљевски републиканац и царски демократа" Цицварић.<ref>Радничке новине", Београд 1915.</ref> Поново је мобилисан током [[Први светски рат|Првог светског рата]], заробљен је и провео рат као ратни заробљеник [[Аустроугарска|Аустроугарске]] у [[Нежидер]]у.
 
Након Првог светског рата креће да пише за ''Београдски дневник'' чији је власник био Душан Паранос, а глодур Мехмед Жунић. Цицварић је испрва био уводничар и главни полемичар, да би 7. августа 1922. први пут био потписан као уредник и директор. Од септембра те године у заглављу листа стоји ''Београдски дневник Крсте Цицварића''.<ref name="Владимир Баровић" /> На мети су му најчешће били радикали као странка, и [[Никола Пашић]] и [[Стојан Протић]] као њени први људи. Пашић је био „лопурда”, „олош”, „зликовац” и, на крају, „најкоруптивнији човек за кога зна историја Србије”, а кад је његов син Радомир добио батине, “Београдски дневник” пише да се „поступак националне омладине у Новом Саду може потпуно разумети и да се он мора и потпуно одобрити“. Његов стил писања је био контроверзан, и због тога су га многи критиковали па и упоређивали са америчким издавачем жуте штампе [[Виљем Рандолф Херст]]ом.<ref name="Новица Матић"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крста_Цицварић”