Знаменито место Орашац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ванилица је преместио страницу Спомен-комплекс Први српски устанак на Знаменито место Орашац: правилно |
сређивање |
||
Ред 2:
[[Датотека:Orasac skola.jpg|250п|мини|Спомен-школа]]
[[Датотека:Karadjordje orasac2.jpg|250п|мини|Споменик Карађорђу]]
'''Знаменито место Орашац''' је споменички комплекс посвећен [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], који се налази у насељеном месту [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]] код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Орашац је село које је удаљено од [[Београд]]а око 70 км, у коме је на [[Сретење Господње|Сретење]] [[15. фебруар]]а 1804. одржан скуп виђенијих [[Срби|Срба]] на коме је одлучено да се подигне устанак против турских власти. На том скупу је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] одабран за вођу устанка.<ref>{{cite web |title=Орашац |url=http://www.kulturnonasledje.com/ora%C5%A1ac.html |website=Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |accessdate=6. 1. 2019}}</ref>▼
'''Спомен-комплекс Први српски устанак''' је [[историјски комплекс]] који обухвата скуп грађевина и споменика које су везане за подизање [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] у [[Орашац (Аранђеловац)|Орашцу]].▼
Знаменито место Орашац је утврђено за [[непокретно културно добро]] као [[знаменито место]], одлуком СО Аранђеловац бр. 06-148/83 од 24. јуна 1983. године, а категорисано као [[Споменици културе од изузетног значаја|културно добро од изузетног значаја]] одлуком Скупштине СРС 07. априла 1979. године „Сл.гл.СРС” бр. 14/79.
▲Орашац је село које је удаљено од [[Београд]]а око 70 км, у коме је на [[Сретење Господње|Сретење]] [[15. фебруар]]а 1804. одржан скуп виђенијих [[Срби|Срба]] на коме је одлучено да се подигне устанак против турских власти. На том скупу је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] одабран за вођу устанка.
== Спомен комплекс ==
== Црква у Орашцу ==▼
▲
▲=== Црква у Орашцу ===
Црква у Орашцу је подигнута у периоду између [[1868|1868.]] и [[1870|1870.]] године. Архитекта цркве је остао непознат. По димензијама црква спада у мање, али са складним пропорцијама и једноставним облицима. Додатну уметничку вредност цркви даје [[иконостас]] који је осликао [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стева Тодоровић]]. На иконостасу је осликано 24 [[икона|иконе]] на којима су представљени [[светац|светитељи]] и сцене историје из [[Нови завет|Новог завета]]. На северном пиластру је постављена спомен-плоча у част погинулим у [[балкански ратови|Балканским ратовима]].
=== Спомен-школа ===
Спомен-школа је саграђена [[1932|1932.]] године и спада у најлепше зграде ове врсте у унутрашњости Србије. Архитекта је непознат, али се по стилу градње види да се залагао за повратак старог српског архитектонског стила. [[фасада|Фасаду]] карактеришу лучно засвођени прозори и прецизно обрађен [[гранит]] који је коришћен приликом њеног облагања. Изнад улазних врата, на белој мермерној плочи је уклесан текст:
{{цитат2|Народна школа - Спомен-на устанак под Карађорђем у Орашцу. Захвална Шумадија подиже овај дом за спомен и славу великом Карађорђу и осталим много заслужним прецима који 1804. године на овом светом месту дигоше устанака и отпочеше велико дело народног ослобођења и уједињења.}}
=== Спомен-чесма ===
Спомен-чесма се налази недалеко од цркве, на локацији Марићевића јаруга. Подигнута је [[1954|1954.]] године на стопедестогодишњицу од подизања Првог српског устанка. У централном делу овог спомен-обележја се налазе три лучно засведене [[мермер]]не плоче. На средњој је уклесан текст „''На овом месту 15. фебруара 1804. године је подигнут Први српски устанак''“.
=== Споменик Карађорђу ===
Споменик Карађорђу је подигнут на двестогодишњицу од подизања Првог српског устанка. Споменик је висок 3,4 метра и рад је вајара [[Дринка Радовановић|Дринке Радовановић]]. Приликом израде споменика је коришћен бели венчачки мермер. Финансирање изградње споменика је обезбедила општина [[Аранђеловац]].
=== Гробни белег Теодосија Марићевића ===
Овај споменички комплекс допуњава и гробни белег Теодосија Марићевића, познатог јасеничког кнеза и трговца, и познате личности из договора о избијању устанка 1804.године. Рођен је у Орашцу и био је један од кандидата за старешину устанка. Надгробно обележје је од камена црвенкастомрке боје на којем до 1980. годне није било никаквог епитафа, а тада је уклесан натпис „ +ТЕОДОСИЈЕ МАРИЋЕВИЋ + 1807. ГРОБ МУ ОБНОВИ ЊЕГОВ ПОТОМАК“. Надгробник се налази у дворишту куће породице Анић, у близини школе и цркве.
=== Окућнице ===
У оквиру граница знаменитог места „Орашац“ налазе се неколико окућница и кућа које су везане за поједине догађаје и личности из времена Устанка:
* Окућница Јаковљевић
* Окућница Јоксимовића
* Окућница Минића
* Кућа и млекар Швабића
* Кућа Тодоровића
* Окућница Матијашевића
* Окућница Томића ( место првог договора о избијању Устанка)
* Окућница Марићевића ( кућа Теодосија Марићевића, познатог трговца тог времена, учесника у договорима о избијањуУстанка)
* Окућница Савића
* Окућница Лукића
* Окућница Петра Јаковљевића
Најрепрезентативнија од свих наведених је окућница Петра Јаковљевића која представља типично шумадијско домаћинство с почетка 19. века. У оквиру ње се налазе кућа-полубрвнара, вајат, млекар, кош и качара. Истог, преовлађујућег типа шумадијске куће у 19. веку, су и куће Минића, Швабића и Тодоровића. Куће на окућницама Матијашевића, Марићевића, Савића и Лукића настале су нешто касније, у другој половини 19. века.
== Спољашње везе ==
| |||