Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Организационе припреме: 310px|мини|десно|[[Српски потпорни фонд, Трећа јединица, Госпођа Ен Синклер Стобарт у центру други ред са Докторима Кинг-Меј, Пејн, Марседн, Аткинскон, Тате и Коскон]]
Ред 30:
== Организационе припреме ==
[[Датотека:STOBART HOSPITAL SERBIAN RELIEF FUND UNIT No. 3..jpg|310px|мини|десно|[[Српски потпорни фонд]], Трећа јединица, Госпођа [[Мејбел Стобарт|Ен Синклер Стобарт]] у центру други ред са Докторима Кинг-Меј, [[Катрин Пејн|Пејн]], Марседн, Аткинскон, Тате и Коскон]]
[[Датотека:Шкотске болничарке.jpg|300px|мини|Прпаднице Болнице шкотских жена на маршу са српским војницима]]
Поред рада у Француској болнице Шкотских жена су посебно постале познате по својој активности у Србији, за коју је оцењено не само да је од стратешког значаја, већ и да је у посебно тешком положају у односу на друге савезнице.
Елионор Солто ''(dr Eleanor Soltau)'', била је међу првим је Шкотским женама која је дошла у Србију у јануару 1915. године, када се земљом шири епидемија тифуса. Већ почетком године она је основала и управљала првом ратном болницу, за њом су дошле и друге шкотланђанке појединачно, на личну иницијативи или у групама. Оне су радиле као лекарке, медицинске сестре или болничарке у оквиру Црвеног крста или сасвим независно. Екипа је у свом саставу имала и једног преводици новинарку српско-ирског порекла Ану Христић ''(Annie Christitch)'', по професији новинарку, која је радила за Дејли Експрес
Линија 42 ⟶ 43:
 
=== Прве активности и оснивање болнице ===
[[Датотека:Шкотске болничарке.jpg|300px|мини|Прпаднице Болнице шкотских жена на маршу са српским војницима]]
Екипа је бројала 30 припадника, који су са собом понели лекове и болничку опрему и кревете за лечење око 100 болесника. Ова јединица, требало је да у Крагујевцу оснује хируршку болницу што је у најкраћем року она и учинила.