Брод (Гора) — разлика између измена

Шарпланинско село Брод, код Драгаша, први пут се помиње у Светоарханђелској повељи из [[1348]]. године. Тада је становништво било хришћанско.<ref>http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1862/b015#page/1/mode/1up</ref> Село је пописано и 1452/1453. у попису Вилајета Паштрик. Тада је у њему пописано 50 домаћинстава чији су носиоци, међу којима су двојица били свештеници, имали хришћанска и словенска имена.<ref>Татјана Катић, ''Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године'', Мешовита грађа (Miscellanea) 31, (2010), 54.</ref> Процес [[Исламизација|исламизације]] је у Броду, као и у остатку [[Гора|Горе]] крајем 16. века, судећи по османским пописима тек био у зачетку.<ref>Ема Миљковић, ''На раскршћу епоха'', Ниш 2013, 50.</ref> У Броду се славио св. Пантелејном (27. јула). <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 196. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Иван Јастребов]] је о овом селу записао да су ту биле три цркве: Св. Димитрија, Св. Пантелејмона и Св. Николе. Стари људи из тог краја су добро памтили и имена цркава. Темеље цркве Св. Николе са гробљем које их окружује, на неколико корака од џамије, показали су му Брођани, старци од 80 година. Причали су му како су у детињству ишли у ту цркву Св. Николе, тада још није била порушена, и да се још сећају како су њихови очеви палили свеће на гробовима и делили колач у спомен за покој умрлих. Показали су му и цркву Св. Димитрија на месту које доминира над селом, на његовом североистоку. Причали су му да је ту био манастир. Један старац се трудио да га убеди како је у стара времена ту живео владика да је ту била митрополија. Није желео у то да верује док није касније прочитао да је баш у том Броду (Brairov) [[Василије II Бугароубица]] уредио једно од владичанстава заједно с призренском, хвостанском и скифјанском. Изнад те цркве у планини показали су му гроб издвојен од свих а зову га - Попов гроб. Јастребов се питао, није ли то био њихов последњи поп? Црква Св. Николе је до 1861. била још читава и нескривено је говорила о Брођанима да су били хришани. Ту цркву су Брођани скроз порушили по наговору буљукбаше неког Сефера родом из Призрена, који је у то време градио кулу - стражару. Видевши да су изгубили и народну патријаршију као центар њихове вере, изгубили су сваку наду у бољу будућност и пали су духом. Новопостављене грчке владике (фанариоти) нису мариле за народ него само за приходе и у том контексту Јастребов помиње и тадашњег митрополита [[Мелентије (рашко-призренски)|Мелетија]]. Иако им попови нису долазили, Брођани су славили дан свеца (славу), ломили колач и испред порушених цркава се причешчивали тим колачем поливајући га вином. Хришћанство се и у Броду угасило смрћу митрополита призренског Јоаникија - родом Србина. Последња хришанскахришћанска душа у селу Броду издахнила је крајем 1855. - старица Божана (Марија), која је до своје смрти живела са својом потурченом децом, унучадима и рођацима. Њен син Славко је постао Селим, Гаврило - Халилеј, Катарина - Кадима, а друга керкћер није ни имала хришанскохришћанско име. Отац јој није дозволио да јој се да хришанско име и да се крсти, иако никако није могао да потурчи своју жену а њихову мајку, Божану. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 205., 206., 209., 210. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>