Брод (Гора)

насеље у Гори, Призренски округ, Србија

Брод (назива се и Призренски Брод) (алб. Brod, Brodi) је горанско село у Општини Гора, на Косову и Метохији. На основу закона привремених институција Косова, ово насеље је део општине Драгаш. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Брод, површине 4822 ha.

Брод
Поглед на Брод
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Пад 1544
Географске карактеристике
Координате41° 59′ 31″ С; 20° 42′ 22″ И / 41.9919° С; 20.7061° И / 41.9919; 20.7061
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1695 m
Брод на карти Србије
Брод
Брод
Брод на карти Србије

Историја

уреди
 
Кањон Бродске реке

Шарпланинско село Брод, код Драгаша, први пут се помиње у Светоарханђелској повељи из 1348. године. Тада је становништво било хришћанско.[1] Село је пописано и 1452/1453. у попису Вилајета Паштрик. Тада је у њему пописано 50 домаћинстава чији су носиоци, међу којима су двојица били свештеници, имали хришћанска и словенска имена.[2] Процес исламизације је у Броду, као и у остатку Горе крајем 16. века, судећи по османским пописима тек био у зачетку.[3] У Броду се славио св. Пантелејном (27. јула).[4] Иван Јастребов је о овом селу записао да су ту биле три цркве: Св. Димитрија, Св. Пантелејмона и Св. Николе.[5] Исламизација у овом селу се поред осталих разлога десила и због овог тога што им митрополит призренски није одредио свештеника за то село.[6]

У Броду су Албанци 20. 06. 1912. цркву претворили у шталу и вадили тесан камен за даљу употребу као грађевинског материјала.[7]

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Демографија

уреди

Насеље има горанску етничку већину.

Број становника на пописима:

Попис 2011.

уреди

На попису становништва 2011. године, Брод је имао 1554 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[8]
Горанци
  
747 48,38%
Бошњаци
  
620 40,15%
Турци
  
103 6,67%
Албанци
  
20 1,29%
Ашкалије
  
3 0,19%
Египћани
  
1 0,06%
Роми
  
1 0,06%
Срби
  
1 0,06%
остали
  
34 2,20%
неизјашњено
  
13 0,84%
непознато
  
1 0,06%
укупно: 1544

Референце

уреди
  1. ^ Čitač knjiga
  2. ^ Татјана Катић, Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 31, (2010), 54.
  3. ^ Ема Миљковић, На раскршћу епоха, Ниш 2013, 50.
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 196. Београд: Службени гласник. 
  5. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 205., 206., 209., 210. Београд: Службени гласник. 
  6. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 327.-328. Београд: Службени гласник. 
  7. ^ Самарџић et al. 2022, стр. 55.
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Литература

уреди
  • Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-2761-7. 

Спољашње везе

уреди