Авангардни филм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 2 repl;
Ред 3:
== Умјетници и филм ==
 
Филм је константно привлачио пажњу умјетника с почетка [[20. век|20. вијека]]. Ипак, та традиција тзв. авангардног филма није привукла пажњу шире публике, него се одржала изван комерцијалног филма и конвенционалне [[историја уметности|историје умјетности]]. Приступи умјетника медијима су се мијењали уједнозаједно са различитим [[естетика]]ма различитих епоха, али двије карактеристичне константе тзв. авангардног филма су његов: сукоб са комерцијалним филмом и симпатије према модернизму, схваћеном као ригорозно истраживање формалистичких могућности и граница.
 
Већ [[1910]]. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција авангардног филма. У тој деценији афирмише се као алтернатива текуправо консолидованој комерцијалној [[индустрија филма|индустрији филма]]. Период умјетничког филма који се тада развио, а који је француски сликар [[ФернандФернан Леже]] описао као "освета [[сликарство|сликара]] и [[поезија|пјесника]] индустрији филма", манифестовао се преко више различитих модернистичких школа.
 
''Апсолутна апстракција'' кинематографа као што су [[Викинг Егелинг]], [[Ханс Рихтер]] и [[Валтер Ретман]] се идентификује са неопластицизмом; ''Механички балет'' (Balllet Mècanique) (1924), Фернанда Лежеа и Дидлија Марфија (Didley Murphy) као и ''-{Jeux de Reflets et de Vitesse}-'' (1923-25), Анрија Чомета и ''Ки Фоа'' Гвида Себера, су филмови рађени по [[кубизам|кубистичкој]] традицији; [[Ман Реј]], Рене Клер и [[Марсел Дишан|Марсел Дишан]] су снимали филмове у [[дадаизам|дадаистичком]] духу; ''Мртва природа у Берлину'' (1926) и ''Игра свјетлости'' (1930) [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи Нађа]], као и ''[[Човјек са камером]]'' [[Џига Ветров|Џиге Ветрова]], слиједе [[конструктивизам|конструктивистичке]] принципе; Ман Рејев филм ''-{L'Etoile de Mer}-'' (1928) и ''[[Андалузијски пас]]'' (''-{Un Chien Andalou}-'') (1929) шпанског [[режисер]]а [[Луис Буњуел|Буњуела]] и сликара [[Дали]]ја, чине истракнуте примјере аутентичне [[надреализам|надреалистичке]] традиције.
 
ВећинаПрије овихнего умјетникашто су сепочели већда истаклиекспериментишу уса другим умјетничким медијимафилмом, пријевећина негоових штоумјетника су кренулисе давећ експериментишуистакли сау филмомдругим умјетничким дисцциплинама. Филм их је приивлачио као нова врста технологије која представља модерно доба и као прозор у нова естетска истраживања. Осим тога, као тип медија [[масовна комуникација|масовне комуникације]], филм је омогућавао приступ далеко широј публици у односу на друге умјетничке медијеумјетности.
 
Сви ти умјетници су тежили да преко филма створе један универзални језик који се базирао на фундаменталним естетским принципима модерног доба, као што су и сви модернистички покрети дијелили тежњу за стварањем универзалног, космополитског и прогресивног естетског језика.