Хрватска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м clean up, replaced: Интернешнал → Интернашонал (2) |
|||
Ред 65:
{{Друге употребе}}
'''Хрватска''' ({{јез-хр|Hrvatska}}), званично '''Република Хрватска''' ({{јез-хр|Republika Hrvatska}}), [[Унитарна држава|унитарна]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Југоисточна Европа|југоисточној]] [[Европа|Европи]], са излазом на [[Јадранско море]]. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594
Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевина Хрватска]] је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти [[Петар Крешимир IV|Петра Крешимира IV]] и [[Дмитар Звонимир|Дмитра Звонимира]]. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, [[Цетински сабор]] је поставио [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]] на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка [[Независна Држава Хрватска]], која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је [[Рат у Хрватској]], који је трајао четири године.
Ред 461:
Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спровођење устава.
Према извештају [[Амнести
Осим дискриминације, током 2006. године догодили су се бомбашки напади, као и убиства припадника српске мањине.<ref>[http://hrw.org/english/docs/2006/09/01/croati14114.htm Извештај Хјуман рајтс воча], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
| |||