Тицијан Вечели — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 93:
 
Међу портретима комплетне фигуре из овог Тицијановог посљедњег периода, истиче се портрет војводе Атрија, одјевеног у црвеном сомоту. Један од посљедњих и најдраматичнијих је портрет Јакопа Страде, гдје је овај изванредни познавалац античких старина, писац и колекционар умјетности приказан како показује посматрачу мало статуу римске копије [[Праксител]]ове Афродите.
 
 
==== Митолопке слике ====
[[Датотека:Venus with organist and Cupid.jpg|мини|''[[Венера и купид са органистом]]'', око [[1555]]. године. [[Уљано сликарство|Уље на платну]], 150,2 х 218,2 цм.]]
[[Датотека:Tiziano Vecellio e bottega - Venere e il Suonatore di liuto (MET-Museum).jpg|мини|''Венера и свирач лауте'', око 1565–70. [[Уљано сликарство|Уље на платну]], 165,1 х 209,6 цм.]]
''Венера и Купид са органистом'' и ''Венера и свирач лауте'' су варијације на тему раније ''Урбинске Венере''. Поред нагласка на идеализовану љепоту наге богиње, вјерује се да ове слике посједују одређени [[симболизам]], мада његова прецизна значења остају нејасна и поред напора да се сликама да јасна интерпретација. Љепота звука (музике) и љепота погледа су обома заједничке. У првом примјеру, ренесансни врт са фонтаном и дрвећем у перспективи употпуњује позадину, која је од фигура одвојена тамноцрвеном баршунастом завјесом. Више симболике [[еротизам|еротске]] природе присутно је у загрљеном пару, јелену и [[сатир]]у на фонтани. У другој слици, позадину чине широке ријечне долине и врхови удаљених алпских планина засигурно драгих Тицијановом срцу. У десном углу овог пејзажа, испод дрвећа, дискретно насликана група нагих мушкараца у [[баханалије|баханалијском]] заносу и вјероватно под утицајем алкохола вина, плеше уз звук гајте коју свира такође наг мушкарац. На лијевој страни уз обалу група лабудова међу којима је и један црни лабуд. Овај касни пејзаж, сликан у умјетниковом слободном илузионистичком стилу, је изузетне љепоте.
 
Велики мајстор је преминуо [[1576]]. године у вријеме епидемије куге у Венецији. Сахрањен је у цркви Санта Марија деи Фрари, гдје се још увијек могу видјети два од његових најпознатијих дјела.