Буква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 28:
'''Буква''' (''Fagus'') је род [[Листопадна биљка|листопадног]] [[Дрво|дрвећа]] који садржи око десет врста високог, листопадног дрвећа. Природна станишта врста из рода букви налазе се у [[Европа|Европи]], [[Азија|Азији]] и [[Северна Америка|Северној Америци]].
На основу бројних таксономских проучавања, вршених током 19. и 20. века од стране бројних домаћих и страних стручњака и научника, установљено је да на територији Србије доминира посебна врста, '''балканска''' односно '''[[мезијска буква]]''' (''Fagus moesiaca'' (Domin, Maly) Czecz.). Поред ње јављају се, али са мањом заступљеношћу, [[европска буква]] (''Fagus sylvatica'' L.) и [[источна буква]] (''Fagus orientalis'' Lipsky).<ref name=BukvuSrbija>{{Cite book
== Изглед ==
Ред 47:
<gallery>
</gallery>
Ред 58:
Буква је пре свега дрво које се користи у [[Грађевинарство|грађевинарству]] и за израду [[намештај]]а; затим и као [[огрев]]но дрво. До половине 19. века [[Дрво (материјал)|дрво]] букве сматрано је дрветом мањег квалитета у односу на дрво других врста дрвећа. Чак је буква сматрана и [[коров]]ском врстом. Разлог томе лежи у тада довољним количинама других врста, као и у објективним недостацима буковог дрвета, какви су мала трајност у спољашњим условима и присуство лажне срчевине. Тек развојем технологије заштите дрвета (парење, [[Импрегнација|импрегнирање]]) буково дрво постаје вредна сировина.<ref name=BukvuSrbija />
Плод букве, буквица или буков [[жир]], је квалитетна храна за узгој [[свиња]]. Квалитетнија је од [[храст]]овог жира, јер садржи више [[масти]] а мање горких састојака, али је мање квалитетна од зрневља житарица. Као и жиром и буквицама се стока може хранити у шуми, или се оне могу сушити и на тај начин чувати за зиму или пролеће.<ref name=seoskiposlovi>{{cite web
Буква заузима значајно место међу поборницима употребе [[самоникло јестиво биље|самониклог јестивог биља]] у људској исхрани. Лист се може јести (кад је млад) у несташици друге хране, или као укусна и здрава салата. Буквице није добро јести сирове у већој количини, јер садрже алкалоид [[фагин]]. Печењем на температури већој од 100 °C, фагин се распада, па се печени плодови могу јести у неограниченој количини, попут плодова [[Питоми кестен|питомог кестена]]. Плод се такође може користити и као замена за кафу, или млевен, као додатак [[хлеб]]ном брашну. Из плода се може цедити јестиво [[Јестиво уље|уље]], које је добро и у техници. Уље не садржи фагин, а од килограма плода добија се око пола килограма уља.<ref>{{Citation |last=Grlić |first=Ljubiša |title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja |publisher=August Cesarec |place=Zagreb |volume= |edition= |year=1986 |pages=80-81}}</ref> У припреми хране дрво букве заузима посебно место, јер се сматра да је најбоље гориво за димљење [[месо|меса]] и [[рибе]].
Букове шуме су, осим дрвета, значајан извор и остали производи шума, као што је лековито, зачинско и ароматично биље, шумски плодови и гљиве. Посебан значај имају воде у подручју букових шума. Посебан значај имају и заштитне функције букових шума. Њихова улога у заштити пољопривредног земљишта у брдско - планинском подручју немерљива је, а такође су значајне и заштита саобраћајница, здравствено - рекреативна и туристичка функција. Букове шуме имају велики значај и за [[Лов|ловство]] као привредну делатност. На стаништима букових шума живи значајан број дивљих животиња, међу којима је ловна дивљач веома разнолика.
== Гљиве у шуми Букве ==
Букова шума је прави рај за гљиве и гљиваре јер дрво букве живи у заједници са многим врстама јестивих, лековитих, ароматичних, условно јестивих и отровних гљива. Неке од тих гљива јесу: Higrophorus cossus, Cortinarius praestans, Higrophorus poetarum, Boletus fechtneri, Boletus aereuus, Leccinum aurantiacum, Pleurotus ostreatus, Russula spp, Agaricus spp, Аmanita spp. и многе друге врсте гљива из групе вргања, пупавки, лисичара и дрвењача.
Ред 79:
== Литература ==
* {{Cite book
== Види још ==
Ред 87:
* [[Листопадне шуме]]
* [[Шуме Србије]]
* {{
▲* {{cite book |title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.) |year=2005 |publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta |location=Beograd |isbn=978-86-906937-0-2}}
* {{Citation |last=Вукићевић |first=Емилија |title=Декоративна дендрологија |publisher=Привредно финансијски водич |place=Београд |volume= |edition=2. |year=1982 |pages=259-261}}
* {{Citation |last=Grlić |first=Ljubiša |title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja |publisher=August Cesarec |place=Zagreb |volume= |edition= |year=1986 |pages=80-81}}
Линија 95 ⟶ 94:
{{портал|Биологија}}
{{Commonscat|Fagus}}
{{wikispecies|Fagus}}
* [http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=112623 Flora of China - ''Fagus'']
| |||