Бело море — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
{{друга употреба|Егејско море}}
{{Инфокутија Море
| име
| слика
| опис_слике
| локација
| површина
| запремина
| дубина
| просечна_дубина
| настанак =
| ▲| дужина =
▲| салинитет = 26−31
▲| максималне_температуре =
▲| минималне_температуре =
| земље = {{застава|Русија}}
}}
Ред 26:
== Физичко-географске карактеристике ==
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|лево|Два сателитска снимка Белог мора]]
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title = Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate
Површина беломорске акваторије је око 90.000 km
У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]] на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.
Ред 43:
== Историја ==
[[
[[
Становници [[Велики Новгород|Новгорода]] су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате [[fur trade
Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески ''Едвард Бонавентура'' под командом [[Richard Chancellor|Ричарда Чанселора]] 1553. године.<ref>
Compare: {{cite book
|
|
| chapter =
| title = Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific
| url = https://books.google.com/books?id=eNc7bwXKs_kC
Ред 59:
| publication-date = 1996
| page = 26
|
| quote = It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.
}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>Henryk Zins [https://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35 ''England and the Baltic in the Elizabethan era''], Manchester University Press, 1972 {{
== Види још ==
Линија 72 ⟶ 71:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]] - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.''
{{refend}}
| |||