Отворите главни мени

Промене

174 бајта уклоњена ,  пре 8 месеци
м
Разне исправке; козметичке измене
{{друга употреба|Егејско море}}
{{Инфокутија Море
| име = Бело море
| слика = Мапа Белог мора.png
| опис_слике = Мапа Белог мора
| локација = [[Северни ледени океан]], [[Северна Европа]]
| површина = 90.800
| запремина = 4.400
| дубина = 343
| просечна_дубина = 67
| настанак =
| ширина =
| дужина =
| салинитет = 26−31
| максималне_температуре =
| минималне_температуре =
| земље = {{застава|Русија}}
}}
== Физичко-географске карактеристике ==
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|лево|Два сателитска снимка Белог мора]]
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title = Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate = 6. 2. 2010.}}</ref> Дужина те линије је око 600 кмkm и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
 
Површина беломорске акваторије је око 90.000 km<sup>2</sup>² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km<sup>2</sup>² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km<sup>3</sup>³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.
 
У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]] на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.
 
== Историја ==
[[FileДатотека:Whiteseamap.jpg|thumb|right|250п|Мапа Белог мора (1635)]]
[[FileДатотека:Историко-культурный комплекс Соловецких островов.jpg|лево|thumb|250п|[[Соловецки манастир]]]]
 
Становници [[Велики Новгород|Новгорода]] су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате [[fur trade |крзнарицама]]. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код [[Kholmogory, Arkhangelsk Oblast|Холмогора]], на реци [[Сјеверна Двина|Северна Двина]]. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре [[Иван III Васиљевич|Ивана -{III}- Васиљевича]] испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у [[Русија|Русији]].<ref name=h1>[http://holmogory.poccia.ru/index.php Kholmogory web portal] (in Russian)</ref><ref>{{cite web |url=http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |title=Kholmogory |accessdate=2010-09-10. 09. 2010 |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090209051525/http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |archivedate=9. February2. 2009 |df=dmy-all }}. lomonosovo.ru (in Russian)</ref>
 
Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески ''Едвард Бонавентура'' под командом [[Richard Chancellor|Ричарда Чанселора]] 1553. године.<ref>
Compare: {{cite book
| last1last = March
| first1first = G. Patrick
| chapter = 3: Ivan IV and the Muscovite ''Drang nach Osten''
| title = Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific
| url = https://books.google.com/books?id=eNc7bwXKs_kC
| publication-date = 1996
| page = 26
| isbn = 9780275956486|accessdate = 2017-02-08
| accessdate = 2017-02-08
| quote = It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.
}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>Henryk Zins [https://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35 ''England and the Baltic in the Elizabethan era''], Manchester University Press, 1972 {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-87471-117-7|pages=}} pp. 35,38</ref><ref>Isabel De Madariaga [https://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121 ''Ivan the Terrible''], Yale University Press, 2006 {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-300-11973-9|pages=}} p. 121</ref>
 
== Види још ==
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]] - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.''
{{refend}}
1.506.851

измена