Црква Светог Марка у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
== Историја ==
Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу уз северозападни крај парка Ташмајдан (стари каменолом). Данашња црква је у непосредној близини претходне мале гробљанске капеле Светог Марка из доба кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] изграђене [[1835]]. године на темељима још старије [[Палилула (Београд)|палилулске]] цркве, испред које је био прочитан хатишериф турског султана [[1830]]. године о независности и кнежевском устројству Србије.
Ктитор те цркве био је ортак у трговини кнеза Милоша - Лазар Панча трговац, родом из [[Катраница|Катранице]] у Македонији, који је умро 24. марта 1831. године. Лазар је оставио кнезу своје имање са аманетом да ту на Палилули подигне цркву за његову душу. Кнез је тако и поступио и 1835. године подигао цркву а 1838. године поставио на цркву са северне стране "записну плочу" о ктиторству Панчином.<ref>"Београдске новине", Београд 8. маја 1918.</ref> Зидање цркве Светог Марка је започето за време владавине [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]], а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931—39. године. Уређење ентеријера је започето [[1940]]. године, прекинуто почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]].
| |||