Клод Адријан Хелвецијус — разлика између измена

| име = Клод

| презиме = Адријан Хелвецијус

| слика = Claude Adrien Helvétius.png

| ширина_слике = 250п

| опис_слике = Клод Адријан Хелвецијус

| пуно_име = Клод Адријан Хелвецијус

| дан_рођења = 26.

| месец_рођења = јануар

| година_рођења = 1715.

| место_рођења = [[Париз]]

| држава_рођења = [[Датотека:Royal Standard of the King of France.svg|21п]] [[Краљевство Француска]]

| дан_смрти = 26.

| месец_смрти = децембар

| година_смрти = 1771.

| место_смрти = [[Париз]]

| држава_смрти = [[Датотека:Royal Standard of the King of France.svg|21п]] [[Краљевство Француска]]

'''Клод Адријан Хелвецијус''' ({{јез-фр|Claude Adrien Helvétius}}; [[Париз]], [[26. јануар]] [[1715]] – [[Париз]], [[26. децембар]] [[1771]]<ref>Michaud, ''Biographie universelle ancienne et moderne'', 1843, Tome 19, page 90 [https://fr.wikisource.org/wiki/Page:Michaud_-_Biographie_universelle_ancienne_et_moderne_-_1843_-_Tome_19.djvu/95]</ref>) је био један од најистакнутијих [[Французи|француских]] [[Филозофија|филозоффилозофа]]а [[18. век|осамнаестог века]], поред [[Монтескје]]а, [[Волтер]]а, [[Ламетри|Ламетреа]], [[Baron Holbah|Холбаха,]] и [[Дени Дидро|Дидроа]], [[слободно зидарство|масон]]<ref>Ian Cumming, [https://books.google.com/books?id=HQ9S-xWkIBcC&dq= ''Helvetius: His Life and Place in the History of Educational Thought''], Routledge, 2013, pp. 115–132.</ref>, [[песник]] и [[интелектуалац]]. Бавио се и проблемима васпитања и истицао огромну улогу васпитања у формирању човека. Захтевао је бољу организацију школа и наставе и истицао је велики значај просвете уопште.

У области сазнања он је заступао [[Сензуализам|сензуалистичка]] гледишта [[Џон Лок|Џона  Лока,]] да нема ничега у разуму што претходно није било у чулима. Полазећи од оваквих гледишта Хелвецијус сматра да су осећања извор целокупне психичке делатности човека, а разлике које се јављају у понашању људи у великој мери зависе од интереса. Интереси су према Хелвецијусу све оно што нас може сачувати од неугодности, односно „добро је све оно што је у нашем интересу , што је корисно“. Он је дакле заступао мишљење да човек може да научи све, само треба пробудити у њему одговарајуће интересовање. У односу на природу човека  Хелвецијус истиче да се сви људи „рађају са истим [[Способност|способностима]] и једнако су надарени умним и физичким моћима“ , што значи да природа не чини људе неједнакима, разлике настају под  утицајем васпитања, јер је човек у духовном погледу искључиво плод [[Васпитање|васпитања]] .

Француски [[Материјализам|материјсалисти]] су сматрали [[Материја|материју]] као физичку реалност и указивали на свеопште узајамно дејство у природи. У теорији сазнања били су [[Сензуализам|сензуалисти]] , сматрали су да се осећаји који се добијају из спољашњег света, извор сазнања. Другим речима, били су сензуалисти – материјалисти, сматрајући да је сазнање одраз спољашњег света у људској глави. Француски материјалисти прецењивали су утицај средине, а човека сматрали само као производ средине и васпитања . Ако су у односу на природу били  материјалисти, у односу на друштво  били су [[Идеализам|идеалисти]], јер су сматрали да „мишљење уравља светом“. То је и разлог што разуму и васпитању поклањају изузетну пажњу као средство за успостављање новог друштва. Разуме се да су такве идеје [[Утопизам|утопистичке,]] ал су ипак за своје време представљале револуционарно напредно учење, јер су рушиле феудалне  теорије о урођеним идејама  и урођеним правима. Педагошке идеје француских филозофа и материјалиста осамнаестог века, међу којима су кључно место имали Хелвецијус и [[Дени Дидро|Дидро]], утицали су на наступајуће догађаје, пре свега [[Француска револуција|француску револуцију]] (1789), али и на педагошке концепције [[Социјалисти утописти|социјал-утописта]] деветнаестог века.