Никола Несторовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 22:
1893. се вратио у Београд са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у [[Берлин]]. Студирање је завршио 1896. и наког годину дана је положио и [[државни испит]]. Вратио се у Београд, и у Министарству грађевина је радио до [[1905]]. године. Већ [[1898]]. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног [[1919]]. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до [[Други светски рат|Другог светског рата]].
До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.<ref>http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full</ref>
== Значајнија архитектонска дела ==
| |||