Фауст Вранчић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 25:
'''Фауст Вранчић''' ([[Шибеник]] [[1551]].—[[Венеција]] [[27. јануар]] [[1617]]), [[Далмација|далматински]] [[полихистор]], [[проналазач]], [[лингвистика|лингвиста]], [[diplomatija|дипломата]], [[инжењер]], [[бискуп]].
Син је дипломате [[Миховил Вранчић|Миховила Вранчића]] (1507-1571), школованог у Бечу и Кракову.<ref>"Коло Матице хрватске", Загреб 2002.</ref> Као десетогодишњак узет је од куће, да би се школовао у Словачкој. Почетно образовање стиче у Пожуну ([[Братислава|Братислави]]) код стрица [[Антун Вранчић|Антуна]], угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови, затим у Венецији, Бечу и Риму. Поставши 1581. године саветник краља [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолфа II]] у [[Праг]]у, почиње темељније студије природних наука и технике.<ref name="фауст">{{cite web|title=Вранчић Фауст |url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=65386 |website=Енциклопедија |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични [[речник]]<ref>"Отаџбина", Београд 1888.</ref> — ''-{Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae}-''.
Ред 31:
[[Датотека:Dictionarium-quinque-nobilissimarum-Europae-linguarum-latinae-italicae-germanicae-dalmaticae-et-ungaricae.pdf|лево|мини|200п|Први речник далматинског језика]] (''Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског''), који је био издат у многим европским земљама.
Године [[1595]], објавио је и књигу изума ''-{Machinae novae}-'' (''Нове машине''), у којој су цртежом и текстом објашњени принципи рада многих справа, плодова његових и туђих идеја, а међу онима које су његове, најпознатији су висећи [[мост]], као и [[падобран]].
|