Фауст Вранчић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 25:
'''Фауст Вранчић''' ([[Шибеник]] [[1551]].—[[Венеција]] [[27. јануар]] [[1617]]), [[Далмација|далматински]] [[полихистор]], [[проналазач]], [[лингвистика|лингвиста]], [[diplomatija|дипломата]], [[инжењер]], [[бискуп]].
 
Син је дипломате [[Миховил Вранчић|Миховила Вранчића]] (1507-1571), школованог у Бечу и Кракову.<ref>"Коло Матице хрватске", Загреб 2002.</ref> Као десетогодишњак узет је од куће, да би се школовао у Словачкој. Почетно образовање стиче у Пожуну ([[Братислава|Братислави]]) код стрица [[Антун Вранчић|Антуна]], угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови, затим у Венецији, Бечу и Риму. Поставши 1581. године саветник краља [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолфа II]] у [[Праг]]у, почиње темељније студије природних наука и технике.<ref name="фауст">{{cite web|title=Вранчић Фауст |url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=65386 |website=Енциклопедија |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
 
Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични [[речник]]<ref>"Отаџбина", Београд 1888.</ref> — ''-{Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae}-''.
Ред 31:
[[Датотека:Dictionarium-quinque-nobilissimarum-Europae-linguarum-latinae-italicae-germanicae-dalmaticae-et-ungaricae.pdf|лево|мини|200п|Први речник далматинског језика]] (''Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског''), који је био издат у многим европским земљама.
 
ТриНакон женине смрти "заредио се", три године касније, од краља Рудолфа II добија титулу чанадског бискупа и титулу краљевог саветника за [[Мађарска|Мађарску]] и [[Трансилванија|Трансилванију]] до [[1605]]. године. Имао је међутим неприлика јер је непромишљено обрукао угарски двор<ref>Алберто Фортис: "Пут по Далмацији 1774. године", превод, Загреб 1984.</ref>, пред римским у вези са црквеним приходима. Због тога одрекао се бискупије, када напушта двор и одлази у [[Рим]] где, између осталог, долази у контакт и са нацртима [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]].<ref name="фауст" /> Упознао се и са чувеним филозофом [[Томас Кампанела|Томасом Кампанелом]]. ИмаоСледећих јегодина туу међутимРиму неприликасе јербавио јерегулацијом непромишљенореке обрукао угарски двор<ref>Алберто Фортис: "Пут по Далмацији 1774. године"Тибар, превод,а Загребу 1984.</ref>,Венецији предводио римскимбригу уо везијавним са црквеним приходимафонтанама.
 
Године [[1595]], објавио је и књигу изума ''-{Machinae novae}-'' (''Нове машине''), у којој су цртежом и текстом објашњени принципи рада многих справа, плодова његових и туђих идеја, а међу онима које су његове, најпознатији су висећи [[мост]], као и [[падобран]].