Википедија

Плима и осека — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 212.200.181.161 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 9:
Вода у морима се издиже и спушта два пута дневно зато што је привлачи Сунчева и Месечева [[гравитација]]. Иако је Сунчева маса далеко већа од Месечеве, Месец је толико близу Земљи да је његова привлачна сила 2,5 пута већа према воденој маси на Земљи од Сунчеве. Зато се водене површине окренуте Месецу издижу. То је појава плиме.
 
Јасно је да [[Месец]] својом [[Гравитација|гравитацијом]] привлачи воду ка себи и диже ниво воде наспрам себе, али како то да се плимни [[Талас (физика)|талас]] појављује на супротној страни планете са истом висином плимног таласа, тј. са истим нивоом воде у морском корит<ref>{{Cite web| url = .bbc.co.wwwuk/nature/habitats/Benthic_zone| title = Морско корито| last = | first = | date = | website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate = }}</ref>у?
 
Ствар је у [[Rotaciono kretanje čvrstog tela|ротационом кретању]] [[Центар масе|система Земља-Месец]]<ref>{{Cite web| url = http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11043-kako-se-mesec-zaista-krece| title = Месец заправо не кружи око Зенље| last = | first = | date = | website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate = }}</ref>. Оба тела се врте око заједнилког центра, смештеног 4608[ķm] од центра планете ка Месецу. Тако да се Месец врти брже око овог центра(29 дана један круг), а тачка на супротној страни планете спорије. Ово кретање водене масе условљава допунско одвлачење водене масе од осе ротације.
[[Датотека:Plima-i-oseka.gif| веза = https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Plima-i-oseka.gif|мини|323x323пискел|Дејство инерције и гравитације на водену масу наше планете]]
На слици су дати прикази оба ефекта у тачки наспрам Месеца и на супротној страни планете, где је:
Ред 17:
<math>M_m = 7.351\cdot 10^{22}[kg]</math>- маса Месеца
 
<math>\omega = \frac{2\pi}{T}; T = 29</math>дана - угаона брзина ротације система Земља-Месец
 
<math>r=356 400[km]</math>- растојање између Земље и Месеца
Ред 23:
<math>R_z=6380[km[</math>- полупречник наше планете
 
<math>M_Z=5.9810^{24} [kg]</math>- маса Земље
 
<math>\gamma=6.6710^{-11}\frac{[N][m]^2}{[kg]^2}</math>- универзалан константа гравитације
Ред 50:
 
== Амплитуда и фрекфенција ==
[[Амплитуда|Амплитуде]] плиме и осеке нису исте на различитим [[обала]]ма. Рецимо, на [[Средоземно море|Средоземном мору]] су 10 -{cm}-, а на појединим местима на обалама у [[запад]]ној [[Француска|Француској]] и у [[југозапад]]ном делу [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]] амплитуда достиже и више од 12 -{m}-. Амплитуда плиме и осеке зависи од међусобног положаја Сунца, Месеца и Земље. Такође се разликују и [[фреквенција|фрекфенције]] плиме и осеке. На западноевропској обали Атлантског океана временски размак између две плиме износи 12 сати и 25 минута, а на обалама [[Индокина|Индокине]] настаје само једна плима у 24 часа.{{чињеница| date = 11. 2011. }}
 
== Енергетско искоришћавање плиме и осеке ==
Ред 59:
Међутим, без обзира на избор начина за искоришћавање енергије плиме и осеке, не може се постићи погон без прекида нити константна [[Снага (физика)|снага]]. То указује да је за производњу електричне енергије потребна сарадња с другим постројењима, односно електранама за производњу електричне енергије, које морају да имају неколико десетина пута већу укупну снагу. Да би [[постројење]] било економски оправдано дужина [[брана|бране]] не сме да буде превише дугачка, а дубина мора на месту бране не сме да буде превелике дубине.
 
У Француској је изграђена електрана [[Ла Ранце]], која је почела са радом [[1966]]. године. Има 24 турбине које могу да раде и као пумпе. Укупна снага турбина је 240 -{MW}-. Годишња производња износи 608 -{GWh}- (20% од теоријске производње), а 64 -{GWh}- је потребно за пумпање. Енергија потребна за пумпање се узима из система. Искористива [[запремина]] базена износи 184 милиона m<sup>3</sup>³, површина му је 22 -{km}-<sup>2</sup>, а дужина око 20 -{km}-. Дужина преграде је око 720 -{m}-.
 
У [[Русија|Русији]] је недалеко од [[Мурманск]]а изграђена [[експеримент]]ална електрана која је пуштена у погон од [[1968]]. године, а снаге је 800 -{kW}-.
Ред 76:
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat-inline|Tides}}
 
{{Месец навигација}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Плима_и_осека”