Грчка митологија — разлика између измена

м
+
м (+)
{{short description|корпус митова пореклом из старе Грчке}}
{{друго значење3|Грчка митологија (цртана серија)}}
{{multiple image|perrow = 2|total_width=300
'''Грчка митологија''' је корпус прича који припадају [[антички Грци|старим Грцима]] и чији су предмет њихови [[бог]]ови и [[херој]]и, природа света и времена у којем су живели и који их је окруживао, као и порекло и значење њихових [[култ]]ова и [[ритуал]]а. У модерном смислу, под грчком митологијом се подразумева, студија и покушај расветљавања [[религија|религијских]] и [[политичка институција|политичких институција]] старих Грка и њихове цивилизације, као и покушај потпунијег схватања саме природе митова и легенди.
| image1 = Ludovisi throne Altemps Inv8570.jpg|width1=1200|height1=
| image2 = Bacchus and Silenus BM 1899.2-15.1 n01.jpg|width2=1200|height2=
| image3 = Aphrodite Adonis Louvre MNB2109.jpg|width3=1200|height3=
| image4 = Fragmentary jar with scene of Herakles slaying the Hydra of Lerna, South Italy, 375-340 BC, ceramic - Fitchburg Art Museum - DSC08671.JPG|width4=1200|height4=
| image5 = Douris cup Jason Vatican 16545.jpg|width5=1200|height5=
| image6 = Hermes Maia Staatliche Antikensammlungen 2304.jpg|width6=|height6=1600
| image7 = Mykonos vase.jpg|width7=|height7=1600
| image8 = Mosaïque d'Ulysse et les sirènes.jpg|width8=1200|height8=
| footer = Сцене из грчке митологије приказане у древној уметности. У смеру казаљке на сату од горње леве стране: рођење [[Афродита|Афродите]], пијанчење [[Дионис]]а и [[Силен]]а, [[Адонис]] свира ''[[Китара|китару]]'' Афродити, [[Херакле]] убија [[Лернејска хидра|Лернејску хидру]], [[Змајеви у грчкој митологији|Колкијански змај]] регрутује [[Јасон]]а у присуству [[Атина (богиња)|Атине]], [[Хермес]] са својом мајком [[Маја (Плејада)|Мајом]], [[Тројански коњ (митологија)|Тројански коњ]], и [[Одисеј]]ев брод који плови поред острва [[Сирене|сирена]].
}}
{{Грчка митологија}}
 
'''Грчка митологија''' је корпус [[мит]]ова који воде порекло из [[Античка Грчка|античке Грчке]]. Ове приче се баве [[Космогонија|пореклом]] и [[Космологија|природом света]], животом и активностима [[Списак грчких божанстава|божанстава]], [[Култ грчких хероја|хероја]], и [[Списак грчких митолошких бића|митолошких бића]], као и пореклом и значењем [[Култ (религијски обичај)|култа]] и [[ритуал]]а старих Грка. Савремени научници проучавају митове у покушају да расветле религијске и политичке установе античке Грчке и њене цивилизације, и да стекну разумевање природе мита.<ref name="Helios">{{cite encyclopedia|title=Volume: Hellas, Article: Greek Mythology|encyclopedia=[[Encyclopaedia The Helios]]|year=1952}}</ref>
[[Датотека:Olympians.jpg|мини|десно|200п|[[Олимпски богови]]]] Митови спадају у прве манифестације људске маште и настају због дубоке потребе за [[метафора|метафоричком]] интерпретацијом свих феномена с којима се сусрећу људи током свог живота. Збуњеност и слабост човека пред неприкосовеним силама [[Природа|Природе]], [[метафизика|метафизичке]] спекулације, схватање слабости људског бића, [[морал]]не норме и дилеме, [[комуникација]] са себи сличним, изражавају се преко прича са [[симбол]]ичким садржајем, као резултат људске маште. Скупови тих легендарних традиција чине митологију, гдје се огледају прве спекулације о животу и Природи. У исто време, митови нуде јасну слику о карактеристикама сваког народа, његовом карактеру, стремљењима и достигнућима, као и његовој трајекторији кроз историју.
 
Грчки митови су првобитно ширени у [[Усмена традиција|усмено-поетичком традицијом]] највјеројатније од стране минојских и микенских певача, почевши од 18. века пре нове ере;<ref>{{cite web|last1=Cartwirght|first1=Mark|title=Greek Mythology|url=https://www.ancient.eu/Greek_Mythology/|website=Ancient History Encyclopedia|accessdate=26 March 2018}}</ref> и на крају митове о херојима [[Тројански рат|тројанског рата]] и његовим последицама, који су постали део усмене традиције преко [[Хомер]]ових [[еп]]ова, ''[[Илијада]]е'' и ''[[Одисеја|Одисеје]]''. Две песме Хомеровог савременика, [[Хесиод]]а, ''[[Теогонија]]'' и ''[[Послови и дани]]'', садрже приче о настанку света, наслеђу божанских владара, стварању човека, пореклу људских невоља и жртвених пракси. Митови су такође сачувани у [[Хомерске химне|Хомерским химнама]], у одељцима [[еп]]ова о [[Епски циклус|епском циклусу]], у [[Лирика|лирским песмама]], [[трагедија]]ма и [[Античка грчка комедија|комедијама]] из петог века пре нове ере, у научним и песничким списима [[Хеленистичка ера|хеленистичког доба]], и текстови из времена [[Римско царство|римског царства]] писаним од стране [[Плутарх]]а и [[Паусанија (путописац)|Паусаније]].
Грчки народ је био један од првих који је стварао митове преко којих је покушавао да схвати, да да интерпретације, о свему ономе што превазилази димензије људског разума у то време, као и о свему ономе, што је у њиховим очима било необјашњиво и неукротиво. Њихове приче су се преносиле с кољена на кољено, надограђујући се и мењајући се у складу са потребама, као и степеном развоја сваке епохе.<ref name="Mavromataki">Mavromataki, Maria - Mitología Griega - Ediciones XAITALI. {{page|year=1997|isbn=978-960-8284-62-3|pages=}} - Издање на шпанском језику</ref>
 
Поред приповедачких налазишта [[Хеленска књижевност|античке Грчке књижевности]], сликовити прикази богова, хероја и митолошких догађаја били су истакнути на древним [[Грнчарије античке Грчке|вазама-сликама]] и украс [[заветоване жртве|заветованих жртава]] и многим другим артефактима. Геометријски нацрти на керамици из осмог века пре нове ере приказују сцене из тројанског циклуса као и [[Херакле|Хераклове]] подвиге. In the succeeding [[Архајски период (Грчка)|архајског]], [[Класична Грчка|класичног]], и [[Хеленистичка Грчка|хеленистичког]] периода, појављују се Хомерске и разне друге митолошке сцене, које допуњују постојеће књижевне изворе.<ref name="Br">{{cite encyclopedia|title=Greek Mythology|encyclopedia=[[Encyclopædia Britannica]]|year=2002}}</ref>
У почетку, за време родовских односа, грчка религија састојала се у обожавању природних појава (животиња, земље, дрвећа..). Након распада, у [[хомерско доба]] ова религија замењена је веровањем у богове. Грци су створили много богова, које су замишљали у људском облику. Ови богови су такође имали и људску нарав, били бесмртни и свемоћни. Грчка митологија је сигурно имала утицаја на све остале митологије.
 
Грчка митологија је имала велики утицај на културу, уметност и књижевност [[Западњачка култура|западњачких цивилизација]] и остаје део њиховог културног наслеђа и језика. Песници и сликари су од античког доба до данас вукли инспирацију из грчке митологије и открили су сувремени значај и релевантност у уметничким темама.<ref>J.M. Foley, ''Homer's Traditional Art'', 43</ref>
[[File:Achilles Penthesileia BM B209.jpg|thumb|[[Achilles]] and [[Penthesileia]] by Exekias, {{circa|540&nbsp;BC}}, [[British Museum]], London]]
 
== Настанак света ==