Клесарски занат у Белој Води — разлика између измена

м
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] српско-француска фирма „''Батињол''“ отпочела је изградњу Београда беловодским пешчаром, па је тако од 1931. године беловодски камен узидан у [[Црква Светог Марка у Београду|Цркву Светог Марка]], палату Београд, зграду Поште, [[Зграда Управе фондова у Београду|Хипотекарне банке]], [[Зграда Француског културног центра|Француског културног центра]], [[Most kralja Aleksandra|Мост краља Александра]]...<ref name="НКН" /><ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" />
 
У новијој историји од беловодског пешчара изграђене су [[црква Светог цара Лазара у Бирмингему]] у Енглеској (1967)<ref name="TOK" />, црква посвећена Спаљивању Моштију Светог Саве у [[Крњево (Велика Плана)|Крњеву]] (1987),<ref>{{cite web|last=autor: |first=Nesko |title=Црква посвећена Спаљивању Моштију Св. Саве у селу Крњеву |url=https://www.orthphoto.net/photo.php?id=76831&id_jezyk=4 |website=OrthPhoto |accessdate=18. 2. 2019}}</ref> [[Црква Светог Јована Крститеља у Ратини]] (2002). Осим тога, од беловодског камена рађени су и украси на [[Храм Христовог Васкрсења у Подгорици|Саборном храму у Подгорици]], иконостаси у црквама у Белој Води, Шипову, Језеру, часна трпеза и камени стубови за [[Црква Богородица Љевишка|цркву Богородице Љевишке]] и [[ЦркваСтара црква Светог Ђорђа у Призрену|Светог Ђорђа]] у [[Призрен]]у, иконостас за цркву манастира Лепавина у Хрватској, иконостас и крст за цркву манастира Бешка, трон и часну трпезу за цркву у Андријевици...<ref name="НКН" />
 
<gallery>