Алексеј Јелачић — разлика између измена

м (ciscenje mrtvih referenci)
 
У својим радовима пише противбољшевички. [[Мирослав Крлежа]] у часопису „Књижевна република“ оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара“ и „генералску прирепину"<ref>
| Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.</ref>. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће прешућиванбио прећуткиван.
 
Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе [[Историја Пољске|пољске]] и [[чешка историја|чешке]] историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до [[1925]]. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а [[Јосип Пејин]] је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од [[1922]]. године.