Лудвиг Болцман — разлика између измена

'''Лудвиг Болцман''' ({{јез-ен|Ludwig Boltzmann}}; [[20. фебруар]] [[1844]] — [[5. септембар]] [[1906]].) [[аустрија|аустријски]] [[физика|физичар]]. Студирао је физику у Бечу и затим био асистент [[Јожеф Стефан|Јожефа Стефана]]. Професор математичке физике у [[Грац]]у постао је [[1869]]. године. Такође је предавао у [[Беч]]у, [[Минхен]]у и [[Лајпциг]]у. Његови студенти су, између осталих, били Сванте Аренијус, [[Валтер Нернст|Валтер Нерст]] и Лиза Мајтнер. У младости успешно се бавио експерименталном физиком: за [[сумпор]] је показао везу између индекса преламања и диелектричне константе како је предвиђао [[Џејмс Клерк Максвел|Максвел]]. Главна тема његовог истраживачког рада била је свођење [[термодинамика|термодинамике]] на [[механика|механику]] због чега је било потребно да се објасни противуречност између реверзибилности механичких и иреверзибилности термодинамичких процеса. Болцман је успоставио везу између [[ентропија|ентропије]] S и функције једночестичне [[расподела вероватноће|густине вероватноће]] W. Формула (k_B je [[Болцманова константа]]):

Била је то тачка ослонца за постављање [[квантна механика|квантне теорије]] у формулацији [[Макс Планк|Макса Планка]], 1900. године и у проширеном [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновом]] тумачењу из 1905. године. Друга важна Болцманова достигнућа су једначина за расподелу [[енергија]] [[атом]]а који се слободно крећу у пољу силе (Максвел-Болцманова расподела) и теоријско објашњење емисионе способности апсолутно црног тела, [[Стефан—Болцманов закон|Штефан-Болцманов закон]] из [[1884]]. године.