Прилепац (тврђава) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 28:
== Историја ==
Подигнут је вероватно у 14. веку, ако не и раније попут [[Призренац (тврђава)|Призренца]], ради одбране прилаза [[Тврђава Ново Брдо|утврђеном Новом Брду]] долином [[Прилепница (река)|Прилепнице]] (долина [[Биначка Морава|Биначке Мораве]]) која тече у клисури испод тврђаве. Припадао је [[логотет]]у [[Стефан Душан|Душана Силног]] (краљ 1331–1346, цар 1346–1355) [[Прибац Хребељановић|Прибцу]], а касније и његовом сину [[Стефан Урош V|Стефану Урошу]], а потом и кнезу [[Лазар Хребељановић|Лазару]] (1371–1389) који се у тврђави родио (око 1329) и који је околна [[Село|села]] која су му припадала додељивао [[манастир]]има и [[Црква (грађевина)|црквама]] као [[метох]]е, а саму утврду је доделио својој [[Задужбина|задужбини]] [[Манастир Раваница|манастиру Раваници]].
Прилепац се сматра и за родно место српског калуђера Никодима Тисманског (1310).
Сам Прилепац се у историјским изворима тог доба помиње 1381. године. Тврђава је смештена на платоу и прати облик терена. Сам плато је са две (јужне и западне) стране практично неприступачан, са једне (северне) тешко приступачне, док је са четврте (источне) стране прилаз платоу благ. Тај теренски недостатак је надокнађиван копањем сувог [[шанац|шанца]] дубине 7–10 -{m}- са источне стране и подизањем велике [[Круг|округле]] куле на југоисточном [[Геометријско теме|темену]] тврђаве која је бранила најлакши прилаз тврђави. Целокупан простор некадашње тврђаве је данас у потпуности у рушевинама, тако да је врло тешко назрети облике и изглед некадашње утврде, али се на основу материјалних остатака на лицу места може претпоставити да је имала облик неправилног [[Четвороугао|четвороугла]], приближних димензија 120 -{m}- (југ–север) -{x}- 90 -{m}- (исток–запад). У склопу некадашње тврђаве виде се остаци неколико [[грађевина]] и [[бунар]]а.
| |||