Стефан Немања — разлика између измена

Као најмлађи син властелина [[Завида|Завиде]], збацио је вероватно [[1166]]. године свог најстаријег брата [[Тихомир Завидовић|Тихомира]] и врховну власт [[Византијско царство|Византије]].{{sfn|Новаковић|1958|p=179, 186-187}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=36}} Поред брата Тихомира имао је још два брата [[Мирослав Завидовић|Мирослава]] и [[Страцимир Завидовић|Страцимира]]. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, [[1172]]. године, Немања I се предао византијском цару [[Манојло I Комнин|Манојлу I Комнину]] (1143—1180) и признао га за свог суверена. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на околне [[српске земље у раном средњем веку|српске области]] ([[Косово]], [[Српско приморје|Зета]], [[Травунија]], [[Захумље]] и [[НеретљанскаНеретвљанска кнежевина|НеретљанскаНеретвљанска област]]), осим [[Босна|Босне]]. Његова експанзија је окончана поразом на [[Јужна Морава|Морави]] [[1190]]. године, након чега је Рашка симболично постала византијски [[вазал]], али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.

Немања је [[1170]]. године напао, византијског вазала, кнеза Зете [[Радослав Војислављевић|Радослава]] и том приликом припојио својој земљи део тадашње Зете и [[НеретванскаНеретвљанска област|НеретљанскуНеретвљанску област]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Већ наредне године Манојло Комнин долази у сукоб са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] и по његовом наређењу бива [[12. март|12.03.]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}} заплењена сва млетачка имовина на простору [[Византијско царство|Византије]]{{sfn|Острогорски|1993|p=}}. Као одговор на ово, из [[Венеција|Венеције]] је покренута млетачка ратна флота са око 120 [[брод]]ова ка византијским поседима. Борби против Византије прикључила се и [[краљевина Угарска (1000—1918)|краљевина Угарска]], а подршку овом савезу давало је и [[Свето римско царство]], са [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом Барбаросом]] (1152—1190) на челу. У овај савез се [[1172]]. године укључује и Немања, који отпочиње са ударима ка [[Котор]]у, ометаући истовремено саобраћај кроз [[Моравска долина|моравску долину]] (путни правац [[Београд]]-[[Браничево (тврђава)|Браничево]]-[[Ниш]]){{sfn|ИСН I|1981|p=}}. Међутим, исте године умире краљ Угарске [[Иштван III]] (1162—1172), после чега почињу сукоби око власти у самој Угарској, из којих као победник уз византијску помоћ [[1173]]. године излази Манојлов кандидат [[Бела III]] (1173—1196){{sfn|Kazhdan|1991|p=}}. Непосредно након тога, млетачка војска током зимовању на [[Хиос|острву Хиосу]] бива десеткована [[Епидемија|епидемијом]],{{sfn|Фајфрић|1998|p=}} тако да Рашка остаје сама у борби против Византије. Манојло је одмах искористио повољан тренутак и сам се на челу војске упутио у Рашку. Пред надолазећом византијском војском, велики жупан Рашке се повукао у [[Планина|планине]].

После продора на [[југ]] и [[исток]], Немања је напао византијског вазала, кнеза [[Дукља|Дукље]] [[Михајло III ВојиславВојислављевић|Михајла III]] (1162—1186), из владарске династије [[Династија Војислављевића|Војислављевића]]. Ток освајања није познат, али се он већ у јануару 1186. године помиње као владар у [[Котор]]у, тако да се сматра да је до тада овладао целокупном Зетом{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|ИСН I|1981|p=}}.