Радослав Дуњић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 29:
 
== Биографија ==
[[Датотека:ДУЊИЋ СЕНАТОР ни БАН.jpg|мини|лево|350п|Дуњић са партијским колегама 1935.]]
Рођен је у Мионици где је његов отац Милојко био начелник Среза колубарског, округа ваљевског.<ref name="kol">[[Милорад Радојчић]]: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 40, у публикацији „Гласник“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године.</ref> Завршио је основну школу и ниже разреде гимназије у [[Крушевац|Крушевцу]], а више разреде гимназије у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Дипломирао на [[Београд|београдском]] [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]], [[1894]]. године. [[Датотека:Раде Дуњић и Љубица рођ. Симић око 1913.jpg|мини|десно|!50п|Раде Дуњић и Љубица рођ. Симић око 1913.]] Био је ожењен Љубицом рођ. [[Обилићев венац (Београд)|Симић]], из породице кнеза [[Јован Симић Бобовац| Јована Симића Бобовца]], ћерком члана Београдске општине [[Мијаило Симић|Мијаила Симића]] и сестром београдског адвоката [[Василије Симић|Василија Симића]]. Живели су у породичној кући у Таковској улици у Крушевцу.
По дипломирању је радио као писар нишког и крушевачког суда, а 1896. је отворио адвокатску канцеларију у Крушевцу. Припадао је [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредњачкој странци]]. Активно је учествовао у ратовима 1912—1918. године. Адвокатуром у Крушевцу се бавио до 22. маја 1929. када је постављен на место врховног инспектора при Председништву Владе. За бана [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] постављен је [[16. јануар]] [[1930]]. године.<ref name="poli"/> Касније је био бан Дринске бановине. [[Датотека:ДУЊИЋ СЕНАТОР ни БАН.jpg|мини|лево|350п|Дуњић са партијским колегама 1935.]] Био је једно време и [[Сенат Краљевине Југославије|сенатор]], од 1935. године. Тих година је био члан [[Југословенска национална странка|Југословенске националне странке]].<ref name="kol"/>
[[Датотека:Раде Дуњић и Љубица рођ. Симић око 1913.jpg|мини|лево|!50п|Раде Дуњић и Љубица рођ. Симић око 1913.]] Био је ожењен Љубицом рођ. [[Обилићев венац (Београд)|Симић]], из породице кнеза [[Јован Симић Бобовац| Јована Симића Бобовца]], ћерком члана Београдске општине [[Мијаило Симић|Мијаила Симића]] и сестром београдског адвоката [[Василије Симић|Василија Симића]]. Живели су у породичној кући у Таковској улици у Крушевцу.
[[Датотека:Дуњић и Љубица на митингу у Суботици 1938.jpg|thumb|лево|350п|Дуњић и Љубица на политичком митингу у Суботици 1938.]]
По дипломирању је радио као писар нишког и крушевачког суда, а 1896. је отворио адвокатску канцеларију у Крушевцу. Припадао је [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредњачкој странци]]. Активно је учествовао у ратовима 1912—1918. године. Адвокатуром у Крушевцу се бавио до 22. маја 1929. када је постављен на место врховног инспектора при Председништву Владе. За бана [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] постављен је [[16. јануар]] [[1930]]. године.<ref name="poli"/> КаснијеАктиван је биокао бан Дринске бановине. [[Датотека:ДУЊИЋ СЕНАТОР ни БАН.jpg|мини|лево|350п|Дуњић са партијским колегамаод 1935.]] Биогодине, јеа једно време и [[Сенат Краљевине Југославије|сенатор]], од 1935. године.Свих Тихтих година је био члан [[Југословенска национална странка|Југословенске националне странке]] као и након одласка те политичке партије у опозицију.<ref name="kol"/>
 
== Референце ==