Ференц II Ракоци — разлика између измена

Ференц II РАкоци, мађарски феудалац, рођен 1676, умро 1735. Трансилванијски војвода од 1704; син Ференца I Ракоција и Јелене, ћерке Петра Зринског. Године 1701, кад Хабзбурговци улазе у рат за шпанску баштину, Ракоци ступа на чело уроте против хабсбуршке власти, рачунајући на помоћ Луја XIV. Урота, је, међутим, откривена и Ракоци бежи у Пољску. Кад је 1703. избила у Угарској нова буна, враћа се у земљу и манифестом позива све угарске и хрватске феудалце на устанак. Хрватски феудалци нису се одазвали, не желећи да помажу протестантску ствар. У споразуму с Лујем XIV који Ракоцију обећава помоћ, сабор у Оноду лишава Хабсбурговце престола (1707), а угарски сталежи поверавају Ракоцију управу земљом. Кад је у одлучном часу француска помоћ изостала, Ракоци доживљава пораз код Тренчина (1708), а његови га куруци постепено напуштају. На крају угарски феудалци склапају 1711. у Сатмару мир с Хабсбурговцима, мир који Ракоци не признаје. После тога он годинама обилази Пољску, Француску, Енглеску и Турску тражећи помоћ. Умире као избеглица у Турској. Написао је "Успомене о угарском рату" и медитације јансенистичке инспирације "Исповести".▼