Бартол Кашић — разлика између измена

49 бајтова додато ,  пре 1 године
+
(+)
{{Без редних референци}}{{Биографија
| име = Бартол
| презиме = Кашић
| држава_смрти = [[Папска држава]]
}}
'''Бартол Кашић''' је први хрватски и јужнославенски учењак [[Контрареформација|контрареформације]]. Његова пропаганда и књижевна активност објашњени су у контексту [[Брестовска унија|Брестовске уније]] и [[Смутно време|неугодног времена]] у Русији, али највише од свега с [[Дуги рат|дугим ратом]] и
[[Мир у Житватороку (1606)|каснијим миром]] којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу - — [[Император]]а и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.
 
Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након "[[Словенско царство]]". Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности. Његова база је [[Чакавско наречје|чакавштина]], али постоје и [[Штокавско наречје|штокавицу]]. Касније, током својих мисионарских путовања у [[Босански ејалет|Босанском ејалету]], а посебно у [[Дубровник]]у, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила [[Конгрегација]]  — будући [[илирски језик (jужнословенски)]].
 
Бартол Кашић је познат и као аутор првог комплетног хрватског пријевода Библије и хрватско-италијанског рјечника, али оба остају у рукопису (први пут је Кашићев пријевод Библије тискан тек 2000. године). Објављује низ вјерских и вјерско-наставних радова, од којих је најзначајнији „Ритуал римски” (Рим; 1640), који се свакодневно интензивно користи, чиме значајно утјече на хрватски књижевни језик и она има улогу коју су одиграле друге европске нације у објављеним преводима Библије.