Бартол Кашић — разлика између измена

{{Без редних референци}}{{Биографија

'''Бартол Кашић''' је први хрватски и јужнославенски учењак [[Контрареформација|контрареформације]]. Његова пропаганда и књижевна активност објашњени су у контексту [[Брестовска унија|Брестовске уније]] и [[Смутно време|неугодног времена]] у Русији, али највише од свега с [[Дуги рат|дугим ратом]] и

[[Мир у Житватороку (1606)|каснијим миром]] којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу - — [[Император]]а и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.

Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након "„[[Словенско царство]]"”. Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности. Његова база је [[Чакавско наречје|чакавштина]], али постоје и [[Штокавско наречје|штокавицу]]. Касније, током својих мисионарских путовања у [[Босански ејалет|Босанском ејалету]], а посебно у [[Дубровник]]у, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила [[Конгрегација]]  — будући [[илирски језик (jужнословенски)]].