Бартол Кашић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Бартол Кашић је први хрватски и јужнославенски учењак контрареформације. Његова пропаганда и књижевна активност објашњени су у контексту Брестовске уније и неугодног времена у Русији, али највише од свега с дугим ратом и каснијим миром којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу — Императора и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.
| Бартол Кашић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 15. август 1575. |
| Место рођења | Паг (град) Млетачка република |
| Датум смрти | 28. децембар 1650. (75 год.) |
| Место смрти | Рим Папска држава |
Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након „Словенско царство”. Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности. Његова база је чакавштина, али постоје и штокавицу. Касније, током својих мисионарских путовања у Босанском ејалету, а посебно у Дубровнику, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила Конгрегација — будући илирски језик (jужнословенски).
Бартол Кашић је познат и као аутор првог комплетног хрватског пријевода Библије и хрватско-италијанског рјечника, али оба остају у рукопису (први пут је Кашићев пријевод Библије тискан тек 2000. године). Објављује низ вјерских и вјерско-наставних радова, од којих је најзначајнији „Ритуал римски” (Рим; 1640), који се свакодневно интензивно користи, чиме значајно утјече на хрватски књижевни језик и она има улогу коју су одиграле друге европске нације у објављеним преводима Библије.