Бартол Кашић

Бартол Кашић (Праг, 15. август 1575 - Рим, 28. јул 1650)[1] је први јужнословенски научник контрареформације. Био је верски писац и граматичар.[1] Његова пропаганда и књижевна активност објашњени су у контексту Брестовске уније и неугодног времена у Русији, али највише од свега с дугим ратом и каснијим миром којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу — Императора и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.

Бартол Кашић
Pag bust Bartol Kašic.jpg
Датум рођења(1575-08-15)15. август 1575.
Место рођењаПаг (град)
 Млетачка република
Датум смрти28. децембар 1650.(1650-12-28) (75 год.)
Место смртиРим
 Папска држава

Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након „Словенско царство”. Ово је граматика јужнословенског језика и књижевности.[2] Његова база је чакавштина, али постоји и штокавица. Касније, током својих мисионарских путовања у Босански ејалет, а посебно у Дубровник, аутор је схвато да је штокавски најчешћи народни дијалект и да је најпогоднији за књижевни јужнословенски језик који је замислио — будући илирски језик.

Бартол Кашић је познат и као аутор првог комплетног превода Библије и јужнословенско-италијанског речника, али оба остају у рукопису (први пут је Кашићев превод Библије штампан тек 2000. године). Објављује низ верских и верско-наставних радова, од којих је најзначајнији „Ритуал римски” (Рим; 1640), који се свакодневно интензивно користи, чиме значајно утјече на јужнословенски књижевни језик и она има улогу коју су одиграле друге европске нације у објављеним преводима Библије.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 327. 
  2. ^ „Kašić, Bartol | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2021-02-02. 
  3. ^ „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2021-02-02. 

ЛитератураУреди