Микеланђело Буонароти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 145:
=== Мојсије за гробницу папе Јулија II ===
[[Датотека:'Moses' by Michelangelo JBU140.jpg|мини|Мојсије за гробницу Јулија II. Мермер, 254 цм висине]]
Убрзо након што је завршио рад на таваници Сикстинске капеле, Микеланђело се вратио свом омиљеном задатку, изради гробнице папе Јулија II. Између 1513–15. године исклесао је статуу Мојсија, ког се може посматрати као скулптуралну верзију пророка из Сикстинске капеле. Контрола кубне густине камена евоцира велике резерве енергије и снаге; детаљ и моделирање површине је богатије него раније, а облине тијела су јасно исјечене из мермера. Текстура површине је такође са више варијације него у његовим ранијим вајарским дјелима, пошто је умјетник коначно нашао начин да обогати детаљ без да жртвује масивност статуе.
Постоје различите хронологије израде ове статуе. Према Тодеу, започета је 1506. године, док Кнап тврди да је мермер који је из Караре стигао 24. јуна 1508. године, био намјењен за израду Мојсија и робова из Лувра. Вазари, међутим, изричито каже: „Док се Микеланђело бавио овим послом, преостали блокови мермера су стигли из Караре и истоварени у Рипу”; у то вријеме папа је имао „главу пуну болоњских проблема”; тако да то мора да је била 1506. година. Између почетка клесања Мојсија и његовог завршетка, Микеланђело је насликао пророке Јоела и Јеремију на таваници Сикстинске капеле. „Када је Микеланђело довршио Мојсија”, пише Вазари 1568. године, „није било другог дјела да се види, било античког или савременог, које би се с њиме могло упоредити.” Он посебно хвали сликовити третман косе – „човјек би могао помислити да је вајарево длијето постало сликарева четкица.” Стендал (1817.) пише: „Они који нису видјели ову статуу, не могу схватити пуну снагу вајарства,” али такође помиње „бесповратни губитак”, дио судбине саме статуе и цитира вајара Фалконеа (Étienne Maurice Falconet), који је изјавио да је Микеланђелов Мојсије више налик галијском робу него Богом инспирисаном законодавцу, и сликара Фуслија (Johann Heinrich Füssli), који је у њему открио сличност са [[сатир]]ом или „козјим лицем”. Отприлике у то вријеме Гете је држао малу бронзану копију Мојсија на свом радном столу. Костим је имитација античких статуа варвара (покушај историјској прецизности), а „остатак је у потпуности у античком стилу”, написао је Микеланђелов биограф Кондиви.
=== Побуњени и умирући роб ===
| |||