Манастир Рајиновац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Ред 28:
Први пут се помиње у турском попису у [[16. век]]у, тачније [[1528|1528.]] године као манастир '''Свети Рајко'''.
 
Првобитна манастирска црква није сачувана, и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Године 1723. извесни Стојан трговац из Будима је оставио тестаментом манастиру Рајиновцу 6 ф.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Игуман раковички Висарион је такође у свом тестаменту из 1730. године поменуо манастир. Тестаментом из 1724. године и београдски трговац Стојан Кузмановић оставља Рајиновцу прилог.<ref>"Гласник Српске православне цркве", Београд 2007.</ref> Пописом Београдске митрополије из [[1732|1732.]] године, црква се описује као брвнара.
 
Прва опсежна обнова манастира предузета је [[1793|1793.]] године трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Путописац [[Јоаким Вујић]] је 1827. године преписао манастирски запис који се односи на 1793. годину. Поред кнеза Стефана Дмитра Стефановића била је то велика заслуга и архимандрита Герасима Студеничанина и јеромонаха Мелетија.<ref>"Гласник Србског ученог друштва", Београд 1867.</ref> У Београду су се током аустријско-турског рата налазили избегли калуђери из Студенице, и они су обновили манастир Рајиновац, при чему је јеромонах Герасим (или Василије?) остао да живи у том манастиру.